Данас у подне на Дечјем одељењу наше библиотеке поделили смо награде за читалачке дневнике. Учествовали су ученици ОШ "Пискавац" Врњачка Бања, одељења учитељица Татјане Дмитрашиновић и Зорице Андрејић и ОШ "Бранко Радичевић" Вранеши чија је учитељица Дивна Ђуровић. Ове године имали смо 18 писаца "Читалачког дневника" и свако од њих је награђен са по једном лепом књигом или свеском.

Циљ пројекта "Читалачки дневник" је подстицање и мотивисање ученика свих основних школа на територији општине Врњачка Бања, да читају што више књига, да пишу, цртају, маштају и да развијају љубав према књижевности.

Дневник треба да садржи кратке белешке, личне утиске о прочитаном, коментаре, ставове, препоруке, забележен стих или пасус који је посебно привукао пажњу, без препричавања прочитаног.

Надамо се да ће наредни пут имати још више ученика учесника и желимо да искористимо ову прилику да позовемо све школе са територије општине Врњачка Бања да се укључе у овај пројекат, а ми ћемо као и увек сву децу наградити за уложен рад и труд!

Бахрудин Бато Ченгић (Маглај, Краљевина Југославија, 7. јануар 1933. - Сарајево, Босна и Херцеговина, 16. октобар 2007.) био је филмски редитељ и сценариста.

Бахрудин Бато Ченгић био је један од најзначајних босанскохерцеговачких и југословенских редитеља и сценариста. Бато Ченгић је рођен 1931. године у Маглају. Режију је завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, док је у Лондону похађао постдипломске студије. Био је члан Европске филмске академије, а као ванредни професор је преносио своје знање и студентима Академије сценских умјетности у Сарајеву. Његови филмови „Мали војници”, „Улога моје породице у светској револуцији”, „Слике из живота ударника”, „Писмо-глава” и „Глуви барут” спадају у антологију играног филма не само босанскохерцеговачке, југословенске, већ и светске кинематографије. Аутор је мноштва кратких и документарних филмова са којима је гостовао на бројним домаћим и интернационалним фестивалима.

Опширније...

Радослав Рале Миленковић (Нови Сад, ФНРЈ, 17. фебруар 1958. године) је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ. Радослав Рале Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу. Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача. Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића. На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао је у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД. Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду. Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Опширније...

Војислав Воја Брајовић (Београд, НР Србија, ФНР Југославија, 11. мај 1949. године) је српски глумац и бивши министар културе у Влади Републике Србије.  Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду, на смеру за глуму, у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године је дипломирао у класи професорке Огњенке Милићевић.  Од 1969. године је стални члан Југословенског драмског позоришта у Београду.  Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Војислав Брајовић је 25. добитник награде Добричин прстен 2009. године (свечано му је уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра).  Његова ћерка је Искра Брајовић. Супруга му је Милица Михајловић. Он је ,,Тихи“ из ,,Отписаних“ (1974. -1975.).

Опширније...