Чувени Душко Радовић, написао је о Добрици Eрићу: ,,Гружа је била невелика док није родила песника Добрицу Ерића. Он је од ње створио континент, можда највећи у српској поезији. Његове мисли и слике имају завичај, збирке му личе на поетски адресар Груже.

Чини вам се могли бисте отићи тамо и, листајући његове књиге, пронаћи и препознати сваког човека, птицу или цвет."

Треба доживети Лето у Калипољу, посетити Вашар у Тополи, саставити Огрлицу од Грлица и појести Торту са пет спратова. Тако сит лећи у Долину сунцокрета, исплести Три сонетна венца и написати Писмо краљици цвећа и Песму о свицима. Кад се ветрови укрсте, кад уцвета дрен, тада ти и Твој друг Миливојчићев луг, као Деца са златом липе у коси, похитајте на Пету страну света и окупајте се у Реци с ружом римованој. Ви Месечеви миљеници, можда пронађете и Прстен у извору за Сунчеву вереницу и са Добрицом чобанском торбицом прошетате кроз Непричаву у потрази за Причом из мрављег света или Великом песмом о једном малом јагњету. Ако успут наиђете на Свица пшеничара и воденичара, испричајте им Причу дугу три ланца из ловачког ранца о Цару пчелару... и тако би могли да нанижемо преко 40 књига за децу. Од прве објављене књиге песама Свет у сунцокрету, 1959. године, Добрица је написао током свог живота и 23 збирке песама за одрасле, 5 књига лирске прозе, више романа. Био је песник, илустратор, сценариста, здравичар...

Библиотека и Културни центар приредили су заједничку изложбу поводом 90 година од рођења великана српске поезије Добрице Ерића. Једног од Петорице из српског, који је раме уз раме стајао са Љубивојем Ршумовиће, Мошом Одаловићем, Душком Трифуновићем и Драганом Радуловићем.

Изложбе је постављена на Променади и у Салону Библиотеке и трајаће од 21. септембра до 21. октобра 2026. године.

Добро дошли!

У салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ у  у четвртак, 10. септембра у 19:00 часова, биће уприличено представљене прве збирке песама „Присоја“, аутора Огњена Топаловића.

Огњан Топаловић је рођен 1951. године у Краљеву. Основну школу и гимназију завршио је у Врњачкој Бањи. Дипломирао је на Филозофском факултету, група за Социологију 1975. године. Од 1977. радио је као новинар, а од 1981. до 1995. године као главни и одговорни уредник „Врњачких новина“. У периоду 1995–1998. био је запослен у издавачкој делатности Културног центра а касније Народне библиотеке „Др Душан Радић“. Дужност директора Народне библиотеке „Др Душан Радић“ обављао је од 1998. до 2015. године. Објавио је књиге: „Стари бањски лекари“ (1996), „Ђенарал Белимарковић“ (1998), „Војвода Луне“ (2002), „Милан и Божа“ (2003), „Врњачка Бања у окупацији 1915–1918“ (2005), „Врњачки Руси“ заједно са Томом Миленковићем и Маријом Обрадовић (2008), „Трагом записа и успомена“ (2010), „Врњачка Бања у архивама“ (2013), „Врњачка Бања у Политици 1904–1941“ (2018) . Заједно са Бошком Руђинчанином приредио је монографију „Врњачка Бања на почетку 21. века“ (2008). Живи и ствара у Врњачкој Бањи.

Милорад Павић је један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине (Гаврил Стефановић Венцловић, барок, класицизам, предромантизам), који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници (где они имају статус обавезне или, сходно предмету, секундарне литературе), али и комплетнији увид у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века.

„Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” не подразумевају њихово пуко реиздање, него и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, као и пратећу научну литературу, укључујући и библиографско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас. Главни приређивач и уредник је Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду проф. емеритус др Сава Дамјанов, који ће и говорити на промоцији.

Салон библиотеке, петак 4. септембар у 19.00

У петак 25. јула у Салону библиотеке говорићемо и сећати се нашег прерано преминулог пријатеља Радомана Кањевца. О новинарском опусу Радомана Кањевца говориће Владимир Стакић, новинар и публициста, Мирослав Сташић ће говорити о рокенрол опусу Кањевца, док ће изабране песме и одломке из Радоманових књига читати Зоран Церовина ‒ глумац.

Модератор је Милан Никодијевић.

Салон библиотеке, у 19 сати