Розалија Леваи (Ђала, ФНР Југославија, 13. јануар 1948. - Кањижа, Србија, 28. август 2011.) је била југословенска и српска позоришна, филмска и телевизијска глумица. Са редитељем Паолом Мађелијем имала је двоје деце. Битнe улогe: Бољи живот - Секретарица Ружица, Тајванска канаста - Симонида, Тесна кожа 3 - Секретарица… Драмска уметница Розалија Леваи је публику освојила невероватно јаком личности. Свој први телевизијски филм ,,Девојка бржа од коња” снимила је 1974. године и стала раме уз раме са легендарним Петром Kраљем а публика широм Југославије одмах је заволела. Гледаоци су уживали у њеној улози секретарице Ружице код друга Јатаганца у култној серији ,,Бољи живот”, као и њеном раду на филму ,,Тајванска канаста“. Преминула је 2011. године заборављена од свих. Сахрањена је у родном селу Ђала у кругу најуже фамилије.

Опширније...

Већином гласова жирија четрдесету по реду књижевну награду „Политикиног забавника“ намењену младима добио је Стефан Тићми (Митић) за књигу „Ја сам Акико", у издању „Лагуне“.

У образложењу жирија, између осталог, се каже да „Ја сам Акико" плени својом свежином, поетичношћу, изненађује хумором блиским младим генерацијама, као и неправолинијским приповедањем несвакидашњим за дечју поезију.

„Aко постоји уопште успех у књижевности, мислим да је то што је читају и клинци. Стиже ми брдо порука и од клинаца и од старијих људи, што би се рекло од седам до хиљаду седам (година)", каже добитиник награде Стефан Тићми. 

Како се истиче у образложењу, у књизи се преиспитује идентитет девојчице која, одрастајући уз оца, истражује свет око себе и трага за својим пореклом, остаје запитана над околностима живота одраслих и тумачи их на један оригиналан и маштовит начин.

Жири напомиње да иако неилустрована, књига постиже изванредну ритмичност ликовним варирањем слога.

понедељак, 14. јан 2019,

Извор: РТС

Добитник 65. НИН-ове награде за роман године је Владимир Табашевић за књигу "Заблуда Светог Себастијана" у издању "Лагуне".

У најужем избору за 65. НИН-ову награду били су и романи: "Прекасно" Бранке Криловић, "Одустајање" Јелене Ленголд, "Ухвати зеца" Лане Басташић, "Десети живот" Саше Савановић и "Београдски трио" Горана Марковића.

О финалистима je одлучиваo жири који чине Тамара Крстић, Марјан Чакаревић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Зоран Пауновић.

Владимир Табашевић је рођен 1986. у Мостару под пуним именом Бошњак Табашевић Владимир. Студирао је филозофију у Београду.

Објавио је књиге поезије "Коагулум" (2010), "Трагус" (2011), "Кундак" (2012), "Хрватски кундак" (2014).

Заступљен је у прегледима и изборима савремене поезије: "Простори и фигуре" (Службени гласник, 2013), "Рестарт" (Дом културе студентски град, 2014), "Троје"(Самиздат, Б92, 2016).

Његов први роман "Тихо тече Мисисипи" (Студио Знак, 2015) штампан је самостално и нашао се у ужем избору за НИН-ову награду.

Оснивач је и један од уредника интернет часописа Презупч, који се бави питањем класних односа у друштву.

Добитник је регионалне награде за причу "Рат", у оквиру Бибер фестивала и награде "Мирко Ковач" за најбољу књигу младог аутора.

Живи у Београду.

Танасије Таса Младеновић (Сараорци, код Смедерева, Краљевина Србија, 15. април 1913. - Београд, СР Југославија, 12. јануар 2003.) био је српски песник и књижевник, есејиста и преводилац, правник и учесник Народноослободилачке борбе, члан КПЈ од 1936. године и мајор у резерви. Рођен је 15. априла 1913. године у селу Сараорци, код Смедерева. У Смедеревској гимназији је покренуо часопис „Књижевни круг“ 1932-1933. године. Завршио је Правни факултет у Београду, 1937. године и потом био адвокатски приправник. Још као студент, прикључио се револуционарном студентском покрету на Београдском универзитету и тада илегалној Комунистичкој партији Југославије (КПЈ), због чега је од Државног суда за заштиту државе био осуђен на четири месеца затвора. Учествовао је у Народноослободилачкој борби од 1941. године. У току рата налазио се на дужностима политичког комесара Другог шумадијског партизанског одреда, руководиоца Политодела Друге далматинске ударне бригаде, шефа Пропагандног одсека Главног штаба НОВ и ПО Србије, члана Агитпропа Обласног комитета КПЈ за Санџак, члан Пропагандног одељења АВНОЈ-а и др. У периоду од 1944. до 1947. године био је уредник дневника „Глас“.

Опширније...