Радослав Братић (Брестице , код Билеће, ФНРЈ, 28. јун 1948. - Београд, Србија, 2. јун 2016.) био је награђивани српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године. Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа ,,Знак", часописа ,,Књижевност", листа ,,Књижевна реч", и главни уредник часописа ,,Реласион". Радио је као секретар и потпредседник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући ,,БИГЗ", где је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла.
