Kњижевно вече Владимира Табашевића, актуелног добитника НИН-ове награде за најбољи роман године, које је требало да се одржи 16. јула са почетком у 19 часова, одложено је због бројних обавеза уваженог књижевника.

Bлаговремено ћемо вас обавестити о новом термину промоције Табашевићевог награђеног романа „Залуда Светог Себастијана“.

Хвала на разумевању!

Владимир Николајевич Војнович (Влади́мир Никола́евич Войно́вич; Стаљинабад Душанбе, Таџикистан, СССР, 26. септембар 1932. - Москва, Русија, 27. јул 2018.) био је руски књижевник и дисидент. Током 1960.-их, он је написао текст за космонаутичку химну, ,,14 минута до старта". Чувени совјетски и руски писац Владимир Војнович умро је у Подмосковљу од инфаркта, у 86. години.

Инострани члан САНУ од 1991. у Одељењу језика и књижевности. Осим прозом и поезијом Војнович се бавио и сликарством. Његова најпознатија књига, која му је донела славу, не само у СССР него широм света, била је ,,Живот и необични доживљаји војника Ивана Чонкина”. Први део те књиге објављен је 1969. у Франкфурту, а цела књига 1975. у Паризу.

Опширније...

Божидар Божа Продановић (Прањани,  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 14. јул 1923. -Београд, СР Југославија, 24. јануар 2006.) је био српски сликар, родом из Прањана. Основну школу завршио је у родним Прањанима, а гимназију у Чачку и Горњем Милановцу. Након тога је дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Марка Челебоновића. После студија, радио је као професор у Уметничкој школи у Пећи 1950.-1953. године, а након тога и као професор ФЛУ у Београду до 1986. године где своја знања преноси на многе генерације студената. Излагао је на бројним самосталним и групним изложбама, као и на манифестацијама попут Октобарског салона, Графике београдског круга, Тријенала ликовних уметности у Београду итд. Бавио се мозаиком, цртежом и сликарством. Имао је преко 50 самосталних изложби, а излагао је и у иностранству. Учествовао је на 17. Венецијанском бијеналу 1954. и 2. Медитеранском бијеналу у Александрији 1957. године. Добитник је низа награда, између осталог Октобарске награде Београда за сликарство и Златне плакете УЛУС-а. Mузеји чувају уметничку заоставштину сликара Божидара Продановића. Умро је 24. јануара 2006. године у Београду.

Опширније...

Божидар „Боле” Стошић (Скопље, Краљевина Југославија, 21. јул 1937. - Београд, Србија, 13. децембар 2018.) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Више од пет деценија бавио се глумом, а каријеру је започео појављивањем у филму Цвеће и балони, 1960. године као чистач ципела. Био је члан Позоришта „Бошко Буха” и Београдског драмског позоришта. Најзначајније улоге имао је у ТВ серијама Хиљаду зашто? (Боле из бурета), Позориште у кући (Живослав), Срећни људи (Срећко Шљивић) и Породично благо (Ђорђе Стаменковић ,,Мачак"). Године 2004. био је члан жирија 41. Филмских сусрета у Нишу, а 2008. године додељена му је Награда Миодраг Ђукић.

Рођен је 21. јула 1937. године у Скопљу. Заједно са породицом, 6. априла 1941. године преселио се у Нишку бању, а 1945. године у Београд. Након завршене основне школе похађао је Трећу београдску гимназију, у којој је 1953. године уписао драмску секцију, коју је водио Слободан Алигрудић. Након завршетка гимназије уписао је Медицински факултет у Београду, на којем је студирао годину дана, а за то време био је члан Омладинског позоришта Лола Рибар, где је одиграо неколико улога. Након исписивања са Медицинског факултета, Стошић уписује Академију за позоришну уметност и након завршетка добија ангажман у Позоришту „Бошко Буха” у Београду, а након тога у Београдском драмском позоришту, чији је био члан све до пензије. Био је члан Позоришта на Теразијама, где је играо у представама ,,Београд некад и сад” (1970), ,,Дундо Мароје” (1973), ,,Бал лопова” (1973), ,,Неки то воле вруће” (2007), а последњу улогу остварио је у представи ,,Фантом из Опере” (2017). Био је један од оснивача Позоришта на Теразијама, а од 2014. године до смрти био је председник Управног одбора тог позоришта. Преминуо је 13. децембра 2018. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Опширније...