Љубиша Самарџић (Скопље, Краљевина Југославија, 19. новембар 1936. - Београд, Србија, 8. септембар 2017.) био је српски и југословенски глумац, редитељ и продуцент. Каријеру је започео шездесетих година прошлог века глумећи углавном у партизанским филмовима, али му је несумњиву популарност донела и сарадња са глумицом Миленом Дравић, као и режисером Пуришом Ђорђевићем. Самарџић је једини српски глумац награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији (1967). Надимак му је био Смоки, по улози коју је тумачио у филму Пешчани град. Рођен је у Скопљу, у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу на 1.-ом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1977. године, који је тада носио назив ,,Југословенски играни филм у акцији“. 1. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 15. - 21. август 1977. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Награду за дијалог добили су Горан Марковић и Мирослав Симић у оквиру сценарија за филм ,,Специјално васпитање“. Горан Марковић је редитељ филмa ,,Специјално васпитање“. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу милиционера Цанета у том филму, мада је те године на истом фестивалу играо и једну од главних улога у првонаграђеном филму ,,Љубавни живот Будимира Трајковића“ редитеља Дејана Караклајића, а за који су сценарио написали Предраг Перишић и Милан Јелић.
