Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Петар Михајловић – серијал „Филм и књижевност“ – осма епизода
Вести
Погодака: 1562

Олга Станисављевић (Крушевац, Краљевина Југославија, 8. мај 1930. - Београд, СФР Југославија, 14. децембар 1987.) је била југословенска и српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Олга Станисављевић је до краја каријере остала верна свом матичном Београдском драмском позоришту. Била је прва супруга глумца Властимира Ђузе Стојиљковића. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Филмографија глумице Олге Станисављевић: 1959. Три Ане, 1961. Лето је криво за све, 1961. Срећа у торби, 1963. Микрофон је ваш, 1964. На место, грађанине Покорни! (директорова жена), 1964. Изгубљени рај, 1967. Материјално обезбеђење у правом смислу те речи, 1968. Дама с камелијама 1968. Максим нашег доба, 1969. Покојник (ТВ, Рина Марић), 1970. Енглески онакав какав се говори, 1970. Чкаља, 1970. Рођаци (ТВ серија, Мелита), 1970. Љубав на сеоски начин (стрина Лазиница), 1970. Милораде, кам бек (Лазиница), 1971. Дон Кихот и Санчо Панса, 1971. С ванглом у свет, 1971. Дипломци (Мабел Митровић), 1973. Милојева смрт (Вида Плавша), 1973. Личност којој се дивим, 1972. - 1973. Позориште у кући (Рајка Мунгос), 1973. - 1974. Позориште у кући 2 (Рајка Мунгос), 1974. Приче о псима, 1975. Позориште у кући 3 (Рајка Мунгос), 1976. Два другара (Тијанина мајка), 1977. Више од игре (Калиопа Илић), 1978. Сироче , 1978. Уље на ватру, 1979. Какав дан, 1979. Осма офанзива (Цвећарка), 1980. Било, па прошло, 1980. Приповедања Радоја Домановића, 1981. Лаф у срцу и 1981. Позориште у кући 4 (Рајка Мунгос).

Вести
Погодака: 1043

Милић од Мачве, право име Милић Станковић, (Белотић, Краљевина Југославија, 30. октобар 1934. - Београд, СР Југославија, 8. децембар 2000.) је био један од најпознатијих српских сликара XX века. Средњошколско образовање је завршио у Шабачкој гимназији. Уписао је студије архитектуре у Београду, а потом Академију ликовних уметности (данас, Факултет ликовних уметности) где је дипломирао 1959. године. Након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка). Био је један од 13 чланова друштва „Медиала“ и члан друштва ,,Фантазмаши“

Вести
Погодака: 972

Татјана Тања Лукјанова (Београд, Краљевина СХС,  6. новембар 1923. - Београд, Србија и Црна Гора, 18. август 2003.) била је српска и југословенска глумица.  Прву улогу одиграла је у Београдском драмском позоришту, у представи Младост отаца 1948. године. Скоро цео радни век била је одана Београдском драмском позоришту у којем је остварила запажене улоге у представама: Мачка на усијаном лименон крову, Бећарац, Избирачица, Хамлет.  Најзначајнију улогу у позоришној каријери, остварила је у представи Харолд и Мод. Била је глумица балетског хода и дечјег гласа и омиљена глумица редитеља свих генерација.  

Београдско драмско позориште је након смрти Татјане Лукјанове, установило и награду „Гран при Татјана Лукјанова“, која се уручује на дан БДП-а. Током каријере одиграла је бројне улоге у телевизијским филмовима и серијама. Млађа публика је памти по улози миша у ТВ серији Лаку ноћ децо а старија по улози комшинице Марте у филму Мише Вукобратовића Није лако са мушкарцима. Татјана Лукјанова је преминула у 80. години.

Вести
Погодака: 665

После гледања документарног видео приказа: Ференц Деак, разговори (трајање: 46:10), као сегмента пројекта Библиофонотека,  КУЛТУРНИ САВЕЗ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА, обратио се мејлом Зорану Рајићу, аутору пројекта, чију садржину објављујемо у целости:

Poštovani gospodine Rajiću,
 
Zahvalni smo Vam na ovom dragocenom materijalu, koji svedoči o jednom prošlom vremenu i o izuzetnom piscu i intelektualcu kojeg je vojvođanska, mađarska zajednica imala. Svakako ćemo naći značajno mesto u našoj arhivi za ovaj materijal jer nam je između ostalog zadatak da otrgnemo od zaborava značajne stvaraoce sa našeg podneblja i čuvamo našu kulturu i nasleđe. Gospodin Ferenc Deak ima posebno mesto u vojvođanskoj mađarskoj kulturi i stvaralaštvu ali je svojim radom doprineo i bogatstvu srpske, odnosno kulture na bivšem jugoslovenskom prostoru. Kao takvom intelektualcu i stvaraocu sigurno da će naša ustanova pružiti čast i poštovanje i obeležiti neki datum i na taj način mu se i odužiti za sve što je dao našoj zajednici. Hvala još jednom za ovaj materijal i želimo Vam puno uspeha u radu i još ovakvih značajnih projekata.
 
Sa poštovanjem, Agneš Rafai Telečki , Kulturni Savez Vojvođanskih Mađara

 

Вести
Погодака: 725

Реч аутора

Данас, на Ђурђиц, је прва годишњица ,,Библиофонотеке”. Наиме, прошле 2017. године је на сајт Народне библиотеке ,,Др Душан Радић” у Врњачкој Бањи постављена њена прва емисија - Библиофонотека, најава. Са овом данашњом причом то је укупно 51 епизода. Само на сајту врњачке библиотеке епизоде ,,Библиофонотеке” имају преко 29.000 прегледа и око 2.000 лајкова. На врњачкој телевизији ВРТ-у, од 1. априла ове године, сваког викенда се емитује документарни серијал ,,Библиофонотека” (премијера емисије је недељом у 16:00 а реприза суботом од 17:30 часова). О овом пројекту до сада су, поред ВРТ-а и Врњачких новина, извештавали ТВ Пинк, ТВ Прва, РТС, ТВ Краљево, Краљево онлајн, Српски телеграф и други. Овим путем редакција пројекта се захваљује свим прегледачима и извештачима.

,,Библиофонотека” је својеврсна реминисценција о умним и драгим људима из света културе који су својевремено долазили у наше мало место лековитих вода као гости у оквиру програма ,,Врњачких културних свечаности” а сада су са оне друге стране сунца и дуге, али су зато постали незаобилазни фрем, партиција или флеш-бек у нашем колективном памћењу. Свака епизода ,,Библиофонотеке” је заправо омаж неком значајном лику из различитих области културног стваралаштва. ,,Библиофонотека” је тако времеплов о културним догађањима, њиховим ствараоцима и актерима, учесницима и сведоцима, на овим просторима, у времену и тачки додира векова, са једне стране традиционалног и институционалног, а са друге модерног, па самим тим и авангардног.