Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
Вести
Погодака: 714

Никола Мајдак је рођен 30. новембра 1927. године у Ваљеву. Завршио је курс филмске секције Пропагандног одељења Врховног штаба НОБ, под вођством Радоша Новаковића, будућег првог човека српске кинематографије, а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У дугој и богатој каријери радио је као сниматељ документарних и играних филмова и коредитељ са другим ауторима. Мајдак је аутор првих цртаних филмова овдашње продукције. Био је и сниматељ играних филмова. Снимио је више од 160 документарних филмова, међу којима су најзначајнији они које је радио са Александром Петровићем, Ратомиром Ивковићем и Мићом Милошевићем. Режирао је и више кратких филмова.

Мајдакова каријера у кинематографији трајала је пуних седам деценија - од времена када се, као средњошколац, по ослобођењу Београда, уписао на курс филмске секције Пропагандног одељења Врховног штаба НОБ-а. Међу предавачима су били великани предратне кинематографије, као што су Стеван Мишковић, Михајло Ал. Поповић, Коста Новаковић, Михајло Ивањиков, Андра Глишић, Владета Лукић…

Вести
Погодака: 599

Поштовани корисници, због обележавања државног празника - Дана примирја у Првом светском рату,
понедељак 12. новембар ће бити НЕРАДАН ДАН у Народној библиотеци "Др Душан Радић".

Хвала на разумевању!

Вести
Погодака: 1007

Никола Симић (Београд, Краљевина Југославија, 18. мај 1934.  - Београд, Србија, 9. новембар 2014.) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.  Рођен је у Београду у пекарској породици.  У Гимназији је глумио у драмској секцији, а касније дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.  Брат је глумца Славка Симића.

Прву улогу игра већ као студент (1957) у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1959. до 1998. године. У том позоришту остварио је бројне запажене улоге у представама као што су: „Ревизор”, „Псећи валцер”, „Велика ауто трка”, „Пуњене тиквице”, „Скакавци”. Од 1971. је играо у представи Буба у уху са којом је 7. јуна 2011. прославио јубилеј 40 година играња. Представа је ушла у Гинисову књигу рекорда. И то са обе улоге које тумачи: и као имућни Шандебизе и као хотелски слуга Пош.

Вести
Погодака: 969

Радмила Савићевић (Крушевац, Краљевина СХС, 8. фебруар 1926. - Београд, СР Југославија, 8. новембар 2001.) је била српска и југословенска позоришна, филмска и телевизијска глумица. Уживала је велику популарност и наклоност публике и сматрана је једним од симбола југословенског глумишта.  Каријеру је почела 1946, а први филм снимила 1961. године. Пажњу на себе је скренула 1968. у филму Вишња на Ташмајдану, где је играла разредног старешину. Популарност стиче као Виолета у Камионџијама, девојка заљубљена у Пају Чутуру (Павле Вуисић), и као бака Вука у Позоришту у кући. Године 1976. снима ТВ серију Бабино унуче, да би потом играла у серији Врућ ветар. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у Бољем животу, а године 1995. њена каријера долази до врxунца улогом Риске Голубовић у Срећним људима. Њена последња улога била је Достана у Породичном благу. Награду Добричин прстен никада није добила, будући да јој, како је сама говорила, филмски критичари никада нису били наклоњени. Награду Жанка Стокић добила је 2003. постхумно. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.