Данило Лазовић (Бродарево, ФНР Југославија, 25. новембар 1951. - Београд, Србија и Црна Гора, 25. март 2006.) био је српски глумац. Битне улоге: Срећни људи - Шћепан Шћекић и Породично благо - Богољуб Гагић „Черчил“. Рођен је у Бродареву на Лиму, у Србији. Завршио је Гимназију у Прибоју. Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1974. Прву значајнију улогу остварио је у ТВ серији „Отписани“ (1974). На 14.-ом Фестивалу филмског сценарија (Врњачка Бања, 16. - 21. август 1990. године; Организатор: Културни центар Врњачке Бање), Данило Лазовић добио је Специјалну награду града домаћина за допринос фестивалу - златни римски новчић, за улогу затвореника у филму „Последњи круг у Монци“ (сценарио: Душан Прелевић), редитеља Аце Бошковића и за улогу Стојана у филму „Цубок“ сценаристе и редитеља Драгана Николића. Био је један од најпопуларнијих домаћих драмских уметника. Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Остао је упамћен по улози Шћепана Шћекића у српској ТВ серији Срећни људи (1993 - 1996) захваљујући којој је стекао велику популарност у Србији па и шире. Значајнији филмови: „Двобој за јужну пругу“ (1978), „Лаф у срцу“ (1981), „Лазар“ (1984), ,,Најбољи" (1989), „Последњи круг у Монци“ (1989), „Мала (филм)“ (1991), „Три карте за Холивуд“ (1993), „Јагода у супермаркету“ (2003). Значајније ТВ серије: „Бољи живот" (1988), „Заборављени" (1990), „Kрај династије Обреновић" (1994), „Срећни људи" (1993 - 1996), „Породично благо" (1998 - 2001), „Стижу долари" (2004 - 2005). Иза себе је оставио супругу Бранку и четворо деце: Јелена, Вук, Милена и Милош.
