Последња планетарна икона поезије и културе ХХ века, песник, револуционар, министар и свештеник. (Рођен: 20. јануар 1925. Гранада, Никарагва. Умро: 1. март 2020. Манагва, Никарагва. Nicaraguan cultural figure. Образовање: Универзитет Колумбија, 1946. - 1947. Colegio Centro América. Salmos, Poemas, Ernesto Cardenal: Solentiname.
У недељу, првог дана марта 2020. године, у својој деведесет и петој години, у Манагви, главном граду Никарагве умро је Ернесто Карденал, једна од последњих митских фигура Латинске Америке. Након Карденалове смрти Хуан Хосе Тамајо, директор Kатедре за теологију и верске науке ,,Игнацио Елакуриа” са Универзитета Карлос III, у Мадриду, бираним је речима покушао да приближи лик Ернеста Карденала и објасни какав нас је то човек напустио и отишао у једну другу стварност у коју је тако дубоко и искрено веровао. По Тамају, напустио нас је ,, ... теолог и песник, мистик и политичар, свештеник и пророк, Никарагванац и грађанин света, монах и револуционар, борац и естета, усамљеник, комунист и евангелиста, хришћанин и марксист, верник и анти-идолатрик, човек с овог и с оног Света”.
Може ли уопште више супротности бити сажето у једној јединој реченици, односно у једном једином човеку? Наизглед тешко. Али управо је овим речима изражена сва контрадикторна суштина латиноамеричког поднебља, тог плодног хумуса из којег је изникла и величанствена фигура Ернеста Карденала. Друштвени, политички, културолошки, историјски и сваки други ,,еруптивни карактер” Латинске Америке понекад изроди овакве јединствене особе које нису омеђене никаквим оштрим рубовима или границама, људе који су саздани од невидљивог ткања међусобно наизглед неспојивих елемената који стварају и који се стапају у једну нову целину и јединствену димензију стварности и особености.
Опширније...
