Ове године, због пандемије вируса ковид-19, Дан Народне библиотеке "Др Душан Радић" обележили смо скромније него иначе.

Наградили смо наше најверније читаоце и посетиоце културних дешавања, након чега су били у прилици да се послуже и освеже, водећи притом рачуна о прописаним мерама за сузбијање вируса.

Као најактивнији читалац Дечјег одељења награђен је Димитрије Дмитровић.
Најактивнији читалац у категорији младих био је Марко Сарамандић.
Kao најактивнија читатељка Позајмног одељења награђена је Јасмина Чолић.
У категорији најактивнијих посетилаца књижевних вечери и изложби, наградили смо брачни пар - Наду и Миленка Симеуновић.

Дан врњачке библиотеке пада 18. октобра, то је датум рођења др Душана Радића.
Од прошле године презели смо на себе обавезу да макар једном годишње обиђемо гроб нашег "благог доктора", по коме је наша установа и добила назив.

Надамо се да ћемо следеће године овај дан прославити у нормалним околностима - онако како смо навикли!

Љубомир „Љуба” Радичевић (Београд, Краљевина СХС, 22. октобар 1927. - Београд, Србија, 5. март 2020.) био је југословенски и српски редитељ и сценариста.  Љубомир Радичевић је рођен 22. октобра 1927. године у Београду, где је и дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију.  Каријеру је започео као филмски критичар и публициста. Објављивао је критике и студије у многим листовима и часописима. Радио је као драматург, као сценариста и редитељ у филмском предузећу Авала филм.

На великом екрану дебитовао је 1956. у играном омнибусу „Ципелице на асфалту“, у жанру породичног филма, у којем је режирао сегмент „Гвоздени орао“. Наредне године је са Владом Петрићем снимио кратки документарни филм „Кобна жеђ“. Велику популарност стекао је као редитељ и косценариста, са Ненадом Јовичићем, филма „Љубав и мода“ (1960), који је унео свежи, младалачки дух у тадашњу југословенску кинематографију.  

Опширније...

Поштовани корисници,

због реконструкције грејне мреже врњачка библиотека неће радити 12,13,14. и 15. октобра.

Имате наредних пар дана да свратите и да се обезбедите неопходном литературом.

Уколико књигу не можете да стигнете да прочитате пре почетка нерадних дана, не морате да журите са враћањем - можете је убацити у КЊИГОМАТ (у било које доба дана или ноћи) и ми ћемо вас раздужити.

Хвала вам на стрпљењу и разумевању!

Ото (Отон) Рајзингер (Reisinger, Oto (Oton)), (Ранковци код Мурске Соботе, Краљевина СХС, 4. октобар 1927. - Загреб, Хрватска, 6. април 2016.) био је југословенски и хрватски архитекта и карикатуриста. Иако по струци дипломирани архитекта за више од 60 година рада објавио је преко 70.000 највећим делом карикатура и карикатуралних вињета, али и илустрација, стрипова и цртежа. Радове је објавио у многим новинама у тадашњој Југославији и иностранству (Немачкој, Швајцарској, Холандији и Великој Британији). Карикатуре у којима је најчешће илустровао дневно-политичка и друга друштвена збивања (претежно у лику популарног Пере) одликују се бритким хумором са елементима гега. Објавио је и више књига, плаката, реклама, илустрација за књиге и цртаних филмова. Био је члан Хрватског удружења карикатуриста.

Опширније...