Ђорђе Николић (Умка, Краљевина Југославија, 7. август 1932. - Београд, Србија, 3. септембар 2018.) био је југословенски и српски филмски и тв сниматељ. Љубав најпре према фотографији, а касније ка филмској камери открио је као шестогодишњак. Стицао је искуство за рад на филму од пионира филмске фотографије попут Михајла Поповића, Велибора Андрејевића, Милорада Марковића и многих других. По завршеној Академији, постао је неодвојиви део златне ере југословенског филма, најпре као асистент камере, затим као сниматељ а онда и као директор фотографије у многобројним домаћим и страним филмовима. Са оскаровцем Душаном Вукотићем урадио је кратки анимирани филм Мрља на савести из 1968, а са Мићом Милошевићем први домаћи дугометражни документарац Де Јонгови из 1975. године. Самостално снима низ краткометражних документарних филмова, а 1966. године је дебитовао као директор фотографије на играном филму Владана Слијепчевића Штићеник. Сарађивао је са звучним домаћим редитељима попут Владимира Слијепчевића, Саше Петровића, Вука Вучо, Милана Јелића, Зорана Чалића, а и са страним редитељима попут Мела Брукса, Данфорда Грина и Гордона Хеслера. Задњих 28 година са својом видео камером био је један од главних сниматеља за аустријску државну телевизију ОРФ. Добитник је многобројних награда и признања, а био је и дугогодишњи члан Удружења филмских уметника Србије и Академије филмске уметности и науке Србије.
