Алберт Голдштајн (Загреб, Краљевина Југославија, 31. 1. 1943. - Загреб, Хрватска 18. 5. 2007.), југословенски интелектуалац, уредник, књижевник и преводилац. Писац Алберт Голдштајн је рођен 31. 1. 1943. у Загребу. Основну школу је похађао у Сплиту и Београду. У родном граду је завршио Класичну гимназију, те студије историје уметности и компаративне књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Радио је као менаџер у осјечком предузећу Сапонија, те је након тога био шеф маркетинга у Драмском позоришту Гавела. Алберт Голдштајн је потом радио у часописима ,,Тека" и ,,Библиотека" у Студентском центру Загребачког универзитета, где је остао до 1979. године, кад је ,,Библиотека" прешла у штампарију и издавачку кућу Графички завод. Алберта Голдштајна је литература рано привукла, па је тако песме почео да пише у гимназијској литерарној секцији, приповетке је почео да објављује у ,,Студентском листу" и ,,Полету", а наставио у ,,Разлогу" и ,,Форуму".
Вести
Стеван Баја Гардиновачки (Београд, Краљевина Југославија , 20. новембар 1936. - Нови Сад, Србија 28. јун 2011,) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Рођен је 20. новембра 1936. године у Београду, а преминуо је 28. јуна 2011. године у Новом Саду после краће болести. Глумио је у великом броју позоришних представа, играо је у великом броју филмова, радио и тв драма и серија. Био је члан ансамбла Народног позоришта, Суботица (1961-1965), затим Народног позоришта „Тоша Јовановић“, Зрењанин (1965-1969), када прелази у Српско народно позориште у Новом Саду, где остаје до пензионисања. Био је првак драме у овом позоришту, а једно време и директор драме. Био је члан Удружења драмских уметника Србије. Био је у браку је са глумицом Мирјаном Гардиновачки. На 18. Фестивалу филмског сценарија, у Врњачкој Бањи, 13.-17.08.1994. године (организатор Културни центар), специјалну награду града домаћина добио је глумац Стеван Баја Гардиновачки за улогу у филму Највише на свету целом, за који је сценарио написао Синиша Ковачевић (добитник треће награде за сценарио), а редитељ тог филма је Карољ Вичек.
Северин М. Франић (Мурска Собота, Словенија, ФНРЈ, 28. јануар 1952. - Београд, Србија, 8. април 2014.) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник. Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас. Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Ово је фотографија Северина М. Франића, снимљена 17.8.1992. године, док даје интервју, на 16. ФФС, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје архиве.
Љубомир Љуба Тадић (Урошевац, Краљевина СХС, 31. мај 1929. - Београд, Србија и Црна Гора, 28. октобар 2005.) је био српски филмски, телевизијски, радио и позоришни глумац. Битне улоге: Марш на Дрину - мајор Курсула, Сутјеска - Сава Ковачевић, Бој на Косову - султан Мурат. Отац му је био Чачанин који је предавао историју у гимназији на Косову тако да су он и његова три брата рођени тамо. Студије глуме завршио је 1953. у класи професора Јозе Лауренчића. Почео је у позоришту „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, али је играо и у Београдском драмском позоришту, Народном позоришту у Београду, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, у алтернативном позоришту „Магаза“ које је заједно са супругом основао 1983. године. Био је ожењен глумицом Снежаном Никшић. Рођени брат Растко Тадић је био такође глумац, као и Љубин братанац Љубивоје. Данас се велика сцена Југословенског драмског позоришта зове „Љуба Тадић“.
Продају организује Народна библиотека „Др Душан Радић“ у циљу прикупљања новца за лечење четворогодишњег Стефана Ранђеловића који болује од посебне врсте епилепсије, а нада за његово излечење је интервенција у Турској.
Сав новац прикупљен од продаје књига биће уплаћен за Стефаново лечење!
