Вести

Гост шеснаесте епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Ђорђе Бајић, филмски критичар и угледни савремени српски писац.

Проза Ђорђа Бајића, са акцентом на роман „Смрт у ружичастом“, сећање на књижевника Милана Николића, савремени тренутак криминалистичког жанра у књижевности и на филму, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 17. октобра на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!

Душан Костић (Пећ, Краљевина Србија, 23. јануар 1917. - Мељине, СР Југославија, 19. октобар 1997.) је био српски књижевник. Рођен је у Пећи. Детињство је провео у Плаву где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Беранама, а потом Филозофски факултет у Београду. Још као студент, пре Другог светског рата, писао је револуционарне песме. Учествовао је у рату као партизан. После рата је био уредник Радио Београда, листа „Борба“, „Књижевних новина“, часописа „Младост“, „Књижевност“, „Савременик“. Написао је више збирки песама: „Пјесме“, „Земљи вољеној“, „Поема о граду и љубави“, „Прољеће над ровом“, „Говор земље и мреже“. Написао је затим више романа: „Глува пећина“, „Сутјеска“, „Модро благо“ и „Гора коштанова“. За свој рад добио је више награда, међу којима и награду Удружења књижевника Србије за дечју поему „Градић Јеленгај“ и за збирку песама „Зов лишћа“. Добио је 1979. Змајеву награду за дело „Постојбина маслине“. Добитник је Октобарске награде града Херцег Нови.

Милан Ђокић је био српски сликар, живописац, конзерватор и песник. Годинама је обилазио манастире, чистио и копирао фреске. Откривао црте и резе древних записивача, налазио нове, потоње цртеже, тумачио за себе и своја поимања значења и порука нишчих, богатих и несрећних, силних и убогих. Његове слике су танане лирске песме о животу, његовим нијансама, препуне мириса и боја. Рођен је 22. октобра 1937. године у Читлуку, код Крушевца. Дипломирао је на Београдској ликовној академији 1960. године, у класи професора Недељка Гвозденовића. Наредне године излаже на Другом октобарском салону у Београду као најмлађи учесник. Магистрирао је 1962. на истом факултету. Највећи део живота је провео у Краљеву, као конзерватор Завода за заштиту споменика културе. Био је један од оснивача Удружења ликовних уметника Краљева, Књижевног клуба Краљева и Хаику клуба Краљево. Његова кућа у Пљакиној улици, била је не само место где је живео већ и отворени атеље у коме се одвијао друштвени живот једне уметничке средине. Преминуо је у Краљеву 22. фебруара 2018. године.

Владимир Влада Беланијан (Руђинци, Врњачка Бања, Краљевина СХС, 19. октобар 1925. године - Врњачка Бања, Србија, 15. јануар 2012. године) био је српски библиотекар, јерменског порекла. Рођен је у Руђинцима код Врњачке Бање у којој је завршио основну школу. Средњу библиотекарску школу и прву годину Филозофског факултета (светска књижевност) завршио је у Београду после чега се враћа у Врњачку Бању.

Гост петнаесте епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Горан Марковић, великан филмске уметности и угледни савремени српски писац.

Сећање на знаменитог редитеља Горана Паскаљевића који нас је недавно напустио, значај награде „Михићево златно перо“ чији је Горан Марковић први лауреат, рецепција Марковићевих књижевних дела, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 3. октобра на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!