Бијело дугме је југословенска рок група која је више од две деценије била једна од најпопуларнијих група на просторима бивше СФР Југославије. Основана је у Сарајеву 1973. године. Издала је девет албума у периоду од 1973. до 1989. године. Група Бијело дугме је настала из групе Јутро, а ново име је усвојила 1. јануара 1974. Вођа и једини стални члан групе био је гитариста Горан Бреговић, док су се на месту певача мењали Жељко Бебек, Младен Војичић Тифа и Ален Исламовић. У групу су долазили и из ње одлазили из различитих разлога басисти Зоран Реџић, Јадранко Станковић, Санин Карић и Љубиша Рацић, бубњари Горан Ивандић, Милић Вукашиновић и Драган Јанкелић и клавијатуристи Владо Правдић и Лаза Ристовски. Група се распала 1989. године, уз распад СФРЈ, а поново се окупила на опроштајној турнеји 2005. у Сарајеву, Загребу и Београду. Бесплатни концерт код Хајдучке чесме 1977. и опроштајни концерт у Београду 2005. спадају међу најпосећеније концерте на југословенским просторима. У Новогодишњој епизоди Библиофонотеке говоре, свирају и певају: Горан Бреговић, Ален Исламовић, Зоран Реџић, Лаза Ристовски, Владо Правдић и Ипе Ивандић.

Опширније...

Гост двадесете епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је песник, антрополог и редитељ алтернативних филмова, Бојан Јовановић.

Представљање књиге „Негована дивљина: филм и алтернативни филм“, Бојана Јовановића, најзначајнији аутори нашег алтернативног филма, да ли је сценарио уметничко дело или план израде филмског комада, неке су од теме емисије коју можете погледати у недељу, 12. децембра на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!

Зафир Хаџиманов (Кавадарци, 25. децембар 1943. - Београд, 27. март 2021.) био је југословенски, српски и македонски филмски глумац, певач, песник и композитор. Био је ожењен певачицом и глумицом Сенком Велетанлић, са којом има сина Васила Хаџиманова познатог џез музичара. Преминуо је 27. марта 2021. године од короне. Награде и признања: Златна медаља за заслуге (постхумно, 2021). Филмографија, глумац: 1967. Нож, Алеxандер Киш, 1967. Македонска крвава свадба, Спасе, 1968. Нешто темно и тешко ТВ филм, 1968. Букет шансона ТВ филм, 1969. Време без рата, 1970, 1972. Како ТВ серија, 1972. Хигијенске навике војника Кратки филм, 1973. Луди речник ТВ серија, 1973. Образ уз образ ТВ серија, Зафир, 1974. Реч по реч ТВ документарни филм, Певач, 1978. Најлепше године ТВ филм, 1993. Македонска сага, Поп Томанија, 2012. Кад сване дан, Марко Поповић, 2017. Немањићи - рађање краљевине, Теодор I Ласкарис. Композитор: 1985. Наш учитељ четвртог разреда, ТВ филм и 1987. Соба 405, ТВ серија.

Опширније...

Јанко Вујиновић (Брадић, ДФ Југославија, 7. април 1945. - Београд, Србија, 16. децембар 2020.) био је српски књижевник. Рођен је 7. априла 1945. године, на Благовести, у Брадићу код Лознице. Школовао се у родном селу, Јадранској Лешници и Лозници. Студије српског (српскохрватског) језика и књижевности започео је у Сарајеву, а наставио у Београду где је и дипломирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1976. до 1994. био је уредник и оперативни уредник листа Kњижевне новине до политичке смене редакције (1984), а после једногодишње паузе „премештен“ је у издавачку делатност овог предузећа где је уредио или приредио више од сто наслова. Живео је у „егзилу“ од 1995. до 1999. године у Немачкој, у Нојсу код Диселдорфа, издржавајући се новинарским, књижевним и предавачким радом. И наредну деценију (октобар 2000. - октобар 2010.) провео је у иностранству, у Пољској, где је радио као лектор и виши предавач на Kатедри за јужну славистику Лођког Универзитета за српски језик, књижевност, историју и културу. Писао је за новине, радио и телевизију. Био је члан Савета за српски језик Радио-Телевизије Србије (1984-1986), члан Програмског савета Вуковог сабора при KПЗ Србије (1983-1985), члан Председништва Удружења књижевника Србије (1984-1986), Новог друштва за литературу у Берлину (1995-2000). Био је члан Удружења књижевника Србије, дортмундске Фондације „Петар Kочић“, као и Редакције „Тигел културе“ у Лођу. Преминуо је 16. децембра 2020. године у Београду.

Опширније...