Нова епизода документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ посвећена је Летњој школи драматургије која почела са радом 1996. године на 20. Фестивалу филмског сценарија.

Наш гост био је Драган Николић, сценариста, директор фотографије и редитељ, који већ неколико година води Летњу школу драматургије на врњачкој филмској смотри.

Емисија ће бити емитована 6. марта на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Добродошли!

Божидар Каматовић рођен је 1949. године у Оџацима код Трстеника. Академију ликовних уметности и постдипломске студије завршио је у Београду 1979. године у класи професора Стојана Ћелића. Члан УЛУС-а био је од 1977. године. Умро је 1994. године.

Самосталне изложбе: 1973. Осијек, Дом ЈНА, 1977. Београд, Коларчев народни универзитет, 1978. Трстеник, Дом културе, 1979. Крушевац, Уметничка галерија, 1987. Херцег Нови, Галерија хотела „Плажа“, 1991. Београд, Културни центар Београда, Ликовна галерија, 1993. Врњачка Бања… Излагао је око педесет пута на значајним колективним изложбама. Божидар Каматовић био је учесник колонија Дуго Село 1984. и Липовац 1988. године. Студијска путовања: Шпанија, Енглеска, Италија, САД и СССР. Награде: 1973. Прва награда ЈНА, 1977. Награда Коларчевог универзитета за најбољу изложбу у сезони 1976/77. и четири откупне награде СИЗ-а културе СР Србије.

Момир Војводић (Поношевац, код Ђаковице, Краљевина Југославија, 18. фебруар 1939. - Подгорица, Црна Гора 10. март 2014.) био је српски песник. Основно школовање завршио је у Горњој Морачи и у манастиру Морачи a гимназију је похађао у Никшићу и Пећи, док је на студијама југословенске и опште књижевности био на Филолошком факултету у Београду. Радио је као професор српског језика и књижевности у средњим школама у Подгорици и био посланик у Скупштини Црне Горе и Народној скупштини СР Југославије. Живео је у Подгорици где је и преминуо 10. марта 2014. године. Сахрањен је 12. марта на сеоском гробљу Убалац.

Књиге песама: Светигора (1970), Трагови (1970), Надолажење праха (1971), Мирис мртвих трава (1972), Староставник (1974), Гробослови (1979), Насамо с каменом (1981), Гробослови рода курјачкога (1981), Са извора мојих гора (Aus den quellen meiner Berge) на немачком и српском језику (Западни Берлин, 1981), Лађа у каменици (1982), Путник са тисовим штапом (1983), Град над облаком (1984), Глас вучје горе (1985), Муке с ушима (1986), Пролистала штула (1987), Чувар дивљих ријечи (1987), Азбучна молитва (1988), Земље језик (1991) и Давни гласник (1993). Антологије и избори песама: Жертвено поље Косово (1389 – 1989), антологија поезије о Косову (1989) и Са извора чарних гора, избор песама песника из Црне Горе (1989).

Милан Шоле Сотировић (1928-1998) био је српски историчар, професор и писац монографија. Породица Сотировић је дошла у Србију из Kорче из Албаније око 1830. године. Једна грана настанила се у Ћуприји, друга у Чачку, трећа у Београду, а четврта у Трстенику. Из Трстеника породица је прешла у Kраљево. По занимању били су дунђери и трговци. Најстарији познати чланови породице која се настанила у Трстенику су браћа Зарије и Наум.

Опширније...