Светлана Велмар Јанковић рођена је у Београду, 1. фебруара 1933. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду Француски језик и књижевност. Област рада академика Светлане Велмар Јанковић била је књижевност. Академик Велмар Јанковић била је у уредништву часописа Књижевност и члан уређивачког колегијума Издавачког предузећа Просветa (1971-1989). Такође била је уредник Просветиних едиција прозе и есејистике домаћих аутора, лектире за средње школе и оснивач Библиотеке „Баштина”. Дописни члан Одељења језика и књижевности постала је 2. новембра 2006. године а редовни члан САНУ је од 5. новембра 2009. године. Академик Светлана Велмар Јанковић дала је изузетни допринос српској и светској књижевности и својим делима обогатила је опус наше савремене књижевности и књижевне критике.

Добитница је бројних награда: награде „Меша Селимовић” за роман Лагум (1990), затим „Исидора Секулић”, НИН-ове награде за роман године Бездно (1995), потом награде „Иво Андрић”, као и награде „Ђорђе Јовановић”, па „Бора Станковић”, награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1992. години ,,Невен”. Нису изостале ни награде „Политикиног Забавника” и „6. април” за животно дело о Београду и друге. Жак Ширак јој је лично доделио Орден витеза Легије части.

Опширније...

Љубомир Муци Драшкић (Загреб, Краљевина Југославија, 20. јуни 1937. - Београд, Србија и Црна Гора, 25. јануар 2004.) је био српски позоришни, телевизијски и филмски режисер.Љубомир Драшкић је унук бригадног генерала Војске Краљевине Југославије Панте Драшкића. Четврту (мушку) гимназију у Београду завршава 1955. године. После две године бављења глумом у Академском позоришту, 1957. године је примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Aпсолвирао је и историју уметности на Филозофском факултету у Београду и дипломирао позоришну режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, 1962. године. Као студент асистира Бојану Ступици у припреми Диренматове „Посете старе даме“, па „Опере за три гроша“... Бојан нагло напушта ЈДП, а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени Атељеа 212, као и на другим сценама, која је трајала све до смрти

Опширније...

Антоније Исаковић (Рача Крагујевачка, 6. новембар 1923 - Београд, 13. јануар 2002) је био српски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године. Добитник је многих књижевних награда a познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизовна: филм Три (Александар Саша Петровић, продуцент: Авала филм, Београд, 1965. године), Господар и слуга, филм Трен 1 (Столе Јанковић, 1978. године) и Трен 2 (тв-серијал, 1980. године), Берлин капут (Мића Милошевић, 1981. године) Говори и разговори и многа друга. Позната приповетка Кашика је обавезни део градива из предмета српски језик и књижевност у основној школи. Његова ћерка је чувена српска глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.

Опширније...

Поводом Међународног дана дечје књиге, 2. априла, Библиотека „Др Душан Радић“ расписује конкурс за најлепши Читалачки дневник

Пројекат је усмерен на подстицање читања код школске деце, кроз писање дневника читања и илустровање прочитаног. Циљ пројекта је мотивисање и подстицање свих ученика основних школа на територији општине Врњачка Бања, да читају што више књига, пишу, цртају, маштају, да развијају љубав према књижевности.

Читање и писање дневника траје од 1. децембра 2017. до 15. марта 2018, а проглашење најлепших дневника биће 2. априла 2018. на Међународни дан дечје књижевности.

Дневник треба да садржи кратке белешке, личне утиске о прочитаном, коментаре, ставове, препоруке, забележен стих или пасус који је посебно привукао пажњу, без препричавања прочитаног.

Илустровање прочитаног дела је обавезно!

Опширније...