Весна Парун (Зларин, Краљевина СХС, 10. април 1922. - Стубичке Топлице, Хрватска, 25. октобар 2010.) је била песник, драмски и дечји писац.
Студирала је на Филозофском факултету у Загребу. Детињство је провела у Сплиту, у Биограду на мору и у Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Загребу, због рата је морала да побегне у Сплит. Вратила се у Загреб 1942. године. После рата је уписала студије на Филозофском факултету, одсек филозофија. Године 1947. радила је на прузи Шамац - Сарајево, оболела је од тифуса, а у исто је време доживљавала кризе због несретне љубави која је трајала од 1938. године. Све су то били разлози прекида студија. Од 1962. до 1967. боравила је у Бугарској, где се удала, развела и доживела нови низ недаћа. Враћа се у Загреб где ради као слободни писац. Године 2000. се из свог дома преместила у дом у Стубичким Топлицама, где на крају и умире. Ушла је у политику у својој 85-ој години. Учланила се у Демократску странку жена. Прва је жена у Хрватској која је живела искључиво од књижевности. Неке од књига је сама штампала и продавала, па чак и илустровала. Преминула је 25. октобра 2010. године. Песникиња Весна Парун је послала последње писмо својој пријатељици, глумици Мирјани Вукојичић у Београд, 9. октобра 2010. године. У београдској општини Сурчин још 2011. године је одређено да једна од планираних улица добије назив Весна Парун.






