Вести

Весна Парун (Зларин, Краљевина СХС, 10. април 1922. - Стубичке Топлице, Хрватска, 25. октобар 2010.) је била песник, драмски и дечји писац.

Студирала је на Филозофском факултету у Загребу. Детињство је провела у Сплиту, у Биограду на мору и у Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Загребу, због рата је морала да побегне у Сплит. Вратила се у Загреб 1942. године. После рата је уписала студије на Филозофском факултету, одсек филозофија. Године 1947. радила је на прузи Шамац - Сарајево, оболела је од тифуса, а у исто је време доживљавала кризе због несретне љубави која је трајала од 1938. године. Све су то били разлози прекида студија. Од 1962. до 1967. боравила је у Бугарској, где се удала, развела и доживела нови низ недаћа. Враћа се у Загреб где ради као слободни писац. Године 2000. се из свог дома преместила у дом у Стубичким Топлицама, где на крају и умире. Ушла је у политику у својој 85-ој години. Учланила се у Демократску странку жена. Прва је жена у Хрватској која је живела искључиво од књижевности. Неке од књига је сама штампала и продавала, па чак и илустровала. Преминула је 25. октобра 2010. године. Песникиња Весна Парун је послала последње писмо својој пријатељици, глумици Мирјани Вукојичић у Београд, 9. октобра 2010. године. У београдској општини Сурчин још 2011. године је одређено да једна од планираних улица добије назив Весна Парун.

Дејан Илић добитник награде „Меша Селимовић”

На ранг-листи, по броју гласова критичара, следећа је књига Петра Матовића „Из срећне републике”, а затим и „Повратак причи” Марка Недића

Песник Дејан Илић добио је Награду „Меша Селимовић” Компаније „Новости” за поетску збирку „Долина Плистос”, (у издању НБ „Стефан Првовенчани” из Краљева, у едицији „Повеља”), која је са 19 гласова проглашена најбољом књигом 2017. године.

По речима Драгана Богутовића, новинара „Вечерњих новости”, уз Огњенку Лакићевић, оснивача овог признања, око „Меше” су се по 30. пут окупили књижевни зналци који редовно прате домаћу продукцију.

 

У току је јубиларно, тридесето гласање за књигу године које организују Вечерње новости. Велики жири, који чини 57 књижевних критичара, универзитетских професора, историчара књижевности и познавалаца писане речи до краја недеље изјасниће се о најбољем делу објављеном на српском језику у 2017. години

Коме ће припасти јубиларна 30. престижна награда „Меша Селимовић”, биће саопштено у четвртак 22. фебруара у подне на конференцији за штампу у Вуковој задужбини.

 

Мирослава Ступица - Мира (Гњилане, 17. август 1923 - Београд, 19. август 2016) била је српска позоришна, филмска, и телевизијска глумица. Рођена је као најстарије дете Радомира Тодоровића из Орашца и Данице рођене Станишић из Ливна. Њени родитељи су у то време као професори гимназије службовали у Гњилану. Породица се касније преселила у Горњи Милановац где јој је отац умро 1932. године. Мајка је потом добила посао у Аранђеловцу где се породица преселила. Осим Мире имали су још два сина који су умрли као деца и још најмлађег, касније познатог глумца Бору Тодоровића. Већ као ученица београдске Трговачке академије глумила је у школским представама. Била је прво удата за глумца Миливоја Поповића Мавида (1909-1994), а потом за Бојана Ступицу (1910-1970). Као удовица поново се удала за политичара Цвијетина Мијатовића, који је од 1974. до 1984. године био члан Председништва СФРЈ, а од 1980. до 1981. године председник овог Председништва. Из првог брака има ћерку Милку-Мину, од које има унуку Миу и праунука Максима. Сестра је глумца Боре Тодоровића, тетка глумцу Срђану Тодоровићу.

 

Песнику Николи Вујчићу уручена је у ресторану Три шешира у Скадарлији, награда Златни сунцокрет (познатија као Виталова награда) за збирку песама Скривености у издању Културног центра Новог Сада.

Вујчић, 21. лауреат награде Златни сунцокрет, тек је пети песник који је добио то признање компаније "Витал" из Врбаса, а председник жирија Владимир Гвозден рекао је да су приликом одлучивања имали у виду да песници најбоље чувају језик о чијој угрожености се доста говори у последње време.

Поред Гвоздена, о награди су одлучивали и Драган Јовановић Данилов и Никола Страјнић, који су у образложењу оценили да се Вујчић у песничкој збирци Скривености "доказује као спретан трагалац за правом речи унутар савремене инфлације говора, да је његова поезија сведена и прецизна, те да он трага за истинском супстанцом језика, која преостаје кад одбацимо вишак говора који се ослобађа поводом животних тема".