Студио „Фростбирд" направио је колекцију миришљавих свећа „За љубитеље књига". Свеће назване: „Старе књиге", „Читање у кишно поподне", „Подрум са књигама", „Читање у кафеу", „Оксфордска библиотека" садрже, како тврди произвођач, мирис штампе, прашине, папира са нотом ваниле. Други произвођач направио је парфимисану свећу „Шерлокова истрага" са мирисом кожне фотеље и нагорелог дрвета (у камину).

Купци различито реагују на овај, не баш јефтини производ који кошта 18 долара. „Сада могу да читам са ајпода, али и да осетим мирис старе, добре књиге", пише један читалац.

Други су пак разочарани свећама и тврде да осим мириса ваниле или лимуна ништа друго нису ни осетили. Мирисна нота ваниле није случајна. Овај лепи зачин спада у мирисе са изузетном асоцијативном снагом. Шипка ваниле људе враћа у детињство, мајчину или бакину кухињу у којој се пекао колач. Па, и књига постаје део носталгије.

Стеван Раичковић (Нересница код Кучева, Краљевина СХС, 5. јул 1928. - Београд, Србија, 6. мај 2007.) је био српски песник и академик. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је 1947. године  и матурирао. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. Од 1949. године почиње да објављује песме по београдским листовима и часописима. Исте године постао је сарадник Литерарне редакције Радио Београда, а на том запослењу је остао до 1959. године, када почиње да ради као уредник у издавачкој кући "Просвета".
Раичковић је био уредник у „Просвети“ до 1980. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981. године  Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињствa“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен.

Опширније...

У понедељак, 23. априла, поводом Светског дана књиге и ауторских права у врњачкој библиотеци ћете имати прилику да купите неки од 100 наслова по акцијској цени од само 100 динара по књизи.

Акција ће трајати током целог дана.

Посетите нашу библиотеку да заједно, окружени књигама, прославимо овај дан!

Јован Јовичић (Врдник, Краљевина СХС, 5. јул 1926. - Београд, Србија, 26. септембар 2013.) био је истакнути српски гитариста, композитор, педагог и универзитетски професор. Први инструмент Јована Јовичића је била виолина, коју му је купио отац када је син имао осам година. Гитару је упознао на часовима музике, а коначно се за њу одлучио током Народноослободилачке борбе (био је борац Девете војвођанске бригаде). После мањих наступа на пригодним свечаностима у ослобођеној Југославији одржао је први солистички концерт на Радио Дубровнику 1948. године, а мало затим и на Радио Београду. Већ у тим емисијама је показао широки распон свог репертора, од ренесансних до савремених композиција.

Јован Јовичић је био физичар по струци. Докторску дисертацију је објавио 1964. године на тему „Акустичке особине гитаре и њени звучни спектри“. Био је асистент физике на Медицинском и Фармацеутском факултету, а затим редован професор физике на Електротехничком факултету Универзитета у Београду.

Опширније...