Вести

Љубомир Симовић (Ужице, Краљевина Југославија,2. децембар 1935. године) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа ,,Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у ,,Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у ,,Вестима”, ,,Младој култури”, ,,Омладини”, ,,Студенту”, ,,Летопису Матице српске”, ,,Међају”, ,,Политици”, ,,Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година ХХ века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.

Гост 58. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Реља Дражић, преводилац и издавач.

Представљање угледне „Нојзац едиције“, са акцентом на роман „Недужни“ Хермана Броха, који је захваљујући Рељи Дражићу први пут преведен на српски језик, као и најуспелије филмске екранизације књижевних дела по мишљењу нашег госта, теме су емисије коју можете погледати 21. јануара 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, сниматељ Александар Милутиновић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Јосип Пејаковић (Травник, ФНР Југославија, 5. март 1948.) југословенски је и босанскохерцеговачки филмски глумац и драмски писац. Битна улога: Глуви барут - Војвода Тривун Дракулић. Почео је као певач травничке рок групе Везири, а након његовог одласка на то место је дошао Сеид Мемић Вајта. Након кратке певачке каријере Јосип Пејаковић се посветио глуми. Почео је у аматерском позоришту у Травнику, а убрзо је отишао у Сарајево где је постао познат широј публици. Прославио се монодрамама: Он мени нема Босне, Ој животе и О, избјеглице. Играо је мање улоге у телевизијским серијама и филмовима, али је најзапаженију улогу одиграо у великом филмском остварењу Глуви барут у улози четничког војводе.

Нада Колунџија рођена је у Београду 1952. године. Клавир је учила код Ружице Раденковић у Музичкој школи „Јосип Славенски“. Дипломирала је у класи Душана Трбојевића на Музичкој академији у Београду (1975), а специјализирала код Золтана Кочиша на Музичкој академији „Франц Лист“ у Будимпешти (1977). Усавршавала се на мајсторском курсу Шандора Фалваија (Печуј, Мађарска, 1977). Нада Колунџија је концертна пијанисткиња, пасионирани промотер савремене музике. Одржала је преко хиљаду концерата у двадесет осам европских земаља и широм света (САД, Канада, Мексико, Кина, Индија, Тајланд). Гостовала је на бројним фестивалима и добитница је интернационалних награда и признања. Годинама је београдску публику упознавала са делима „класика“ 20. века и проширивала свој репертоар композицијама савремених аутора. На њеном обимном репертоару увек су се налазила и дела домаћих композитора, од којих су јој многа и посвећена. Велики број композиција извела је премијерно.

Тиодор Росић (Ушће, Краљево, ФНРЈ, 13. јун 1950.) српски је песник, приповедач, романописац, књижевни критичар и професор Универзитета у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Пазару. Дипломирао је српски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1976. Завршио је постдипломске студије на Филозофском факултету Универзитета у Српском Сарајеву. Магистрирао је под менторством професора др Петра Милосављевића на теми: ,,Тражим помиловање Десанке Максимовић“. Докторску дисертацију, под називом ,,Иронија у савременој српској поезији“, одбранио је на Филозофском факултету у Бањалуци, ментор др Мирко Скакић. Кратко време радио је као професор српског језика и књижевности у XIV београдској гимназији. Био је уредник књижевног програма Дома културе ,,Студентски град“ у Београду.