Вести

Позивамо вас да учествујете на конкурсу и на тај начин дате свој допринос очувању нашег писма – ћирилице. Ћирилица је сведочанство постојања српскога народа, сведочанство наше историје и културе. Зато је важно да је штитимо и негујемо, јер тако чувамо и себе.

Услови конкурса

књижевни радови морају бити поетски

књижевни радови морају бити потписани: име и презиме ученика, разред и одељење, име и презиме наставника ментора, назив школе, град, држава

конкурс се односи на све ученике који су заинтересовани за задату тему, независно од државе у којој се налазе

Награде

Радови ће бити награђивани у три категорије, а у свакој категорији наградићемо прва три места:

нижи разреди основне школе (од првог до четвртог разреда)

виши разреди основне школе (од петог до осмог разреда)

средња школа

Рок

Песме у којима ћете писати о ћирилици (зашто је ћирилица важна, зашто је битно да је чувамо…) можете доставити до 10. априла 2024. године, на адресу Библиотеке – Врњачка 22, 36210, Врњачка Бања, Србија или на мејл-адресу Библиотеке – Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Миомира Витас и Константин Богино, обоје рођени 1950. године, Миомира у Београду, Константин у Москви. Упознали су се на Конзерваторијуму Чајковски, у Москви и од пролећа 1978. почиње њихова сарадња у музици која и данас траје. После бројних значајних појединачних и заједничких издања, снимили су 2018. године компакт диск са вокалном музиком Валерија Гаврилина. Миомира Витас, концертна певачица (ученица легендарне Бруне Шпилер), оперски редитељ, представља широм света (од Казахстана до Америке) српску вокалну и камерну музику, као и дела југословенских композитора (нека специјално писана за њен глас). У сарадњи са Марином Стефановић снимила је музичко-документарни филм ,,Геометрија пријатељства", посвећен Жорж Санд, Клари Шуман, Полини Виардо. Константин Богино је велико име светске клавирске педагогије, прослављени камерни пијаниста. Миомира и Константин су родитељи Богдана, психотерапеута и рок музичара, Виктора, пијанисте и Љев Теодора, виолинисте.

Гост 61. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Дејан Стојиљковић, један од најзначајнијих савремених српских писаца.

Белетристички и сценаристички опус Дејана Стојиљковића, актуелни тренутак српске сценаристике, неуспеле екранизације класичних дела српске књижевности, теме су емисије коју можете погледати 4. марта 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Јован Колунџија (Београд, ФНР Југославија, 4. октобар 1948. године) је истакнути српски виолиниста, који је одржао више од четири хиљаде концерата широм света и који је добитник бројних домаћих и страних награда. Јован Колунџија свира виолину од шесте године, а студије започиње у музичкој школи, потом у музичкој гимназији у Београду. Магистрирао је на Музичкој академији у класи професора Петра Тошкова, а усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга.

Злата Нуманагић (Београд, ФНРЈ, 24. новембар 1950. године) српска је глумица. Битнe улогe: Срећни људи - Лола Голубовић, Игра судбине - Љиљана ,,Лила” Караматијевић. Рођена је у Београду 24. новембра 1950. године. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду. Остварила је велики број улога у позоришту и филмовима. Популарност је стекла 1975. године у телевизијској серији Отписани где је глумила Драгану, даму са наранџастим шеширом. Запажене улоге је остварила и у телевизијској серији Срећни људи где је после Тање Бошковић тумачила улогу Лоле Голубовић, као и у серијама Љубав и мржња и Мој рођак са села. Има сина Федора.