Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Светомир Арсић Басара (1928)
Вести
Погодака: 1009

Момчило Мома Димић (Београд, Краљевина Југославија, 28. фебруар 1944.  Београд, Србија, 8. јун 2008.), био је српски књижевник, песник, преводилац, романсијер, путописац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста; дугогодишњи уметнички директор Београдских октобарских међународних сусрета писаца, члан Удружења књижевника Србије. Најпознатији је по роману ,,Живео живот Тола Манојловић", претвореном у популарну позоришну представу и ТВ драму.

Мома Димић рођен је 28. фебруара 1944. године у Миријеву, тада селу у близини Београда. Био је српски песник, преводилац, романсијер, путописац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста; дугогодишњи уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца, члан Удружења књижевника Србије. Најпознатији је по роману ,,Живео живот Тола Манојловић", претвореном у популарну позоришну представу и ТВ драму. На београдском Филозофском факултету је дипломирао 1968. у време студентских протеста. Још 1966. године је написао свој најчувенији роман, „Живео живот Тола Манојловић“, преточен у драму која је две године касније играна и у Лондону, а потом је снимљен и филм. Драма је у београдском Атељеу 212 имала преко 400 представа, са Петром Краљем у главној улози.

Вести
Погодака: 933

Михаило Миша Јанкетић (Нови Сад, Краљевина Југославија, 24. мај 1938. - Београд, Србија, 15. мај 2019.) био је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Битне улоге: Отписани - Влада Рус, Сиви дом - Васпитач Бели, Колубарска битка - Војвода Живојин Мишић, Породично благо - Гаврило Гавриловић. Дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1962. године. У каријери је остварио улоге у више десетина филмова и ТВ серија, а такође бројне улоге је остварио и у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1960. године. Учествовао је као студент на радној акцији приликом изградње ауто-пута Загреб-Љубљана 1958. године.

Велику популарност код телевизијске публике донеле су му улоге у ТВ серијама „Сиви дом” (1984-1985), „Бољи живот” (1987-1991), „Срећни људи” (1993-1996), а у серији „Породично благо” (1998-2002) играо је главну мушку улогу. Добитник је значајних глумачких награда и признања, као што су: Добричин прстен, Награда Павле Вуисић, Нушићева награда за животно дело, Статуета Јоаким Вујић, четири Стеријине награде, Октобарска награда града Београда, Статуета Ћуран, Награда Раша Плаовић и две годишње награде ЈДП.

Вести
Погодака: 879

Јосиф Александрович Бродски (рус. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Лењинград, СССР, 24. мај 1940. - Њујорк, САД, 28. јануар 1996.), руски песник и есејиста јеврејског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1987. године. Рођен је у јеврејској породици у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) као син фотографа у совјетској морнарици.

У петнаестој години напустио је редовну школу и покушао да се упише у подморничку академију, али без успеха. Након одлуке да постане лекар радио је разне послове у болницама. Поред тога радио је на свом образовању. Научио је енглески и пољски језик (како би могао да преводи поеме Чеслава Милоша, који је био његов пријатељ). Проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију. Почео је да пише 1956. године. На његову поезију утицала је Ана Ахматова.

Вести
Погодака: 819

Цело радно време ћемо бити доступни за рад са корисницима, али још увек неће бити могуће слободно кретање по просторијама наше библиотеке, коришћење читаоница, као и групне и програмске активности. 

Обављаћемо послове задуживања и раздуживања књига, учлањавања и обнављања чланстaва, али вас молимо да се и даље придржавате прописаних правила:

- да у библиотеку улазите један по један - уђите тек када изађе корисник који је дошао пре вас,

- да се држите на одстојању од других корисника и од запослених у библиотеци,

- да се не крећете ван простора који је тренутно предвиђен за кориснике,

- да користите маске и рукавице.

Уколико желите само да вратите књиге и немате намеру позајмите друге, убаците их у КЊИГОМАТ.

Хвала вам на разумевању!

Tags:
Вести
Погодака: 959

Драгомир Драго Чумић Чума (Сирач код Дарувара, Краљевина Југославија, 8. мај 1937. - Београд, Србија, 10. новембар 2013.) био је српски глумац.  Драго Чумић Чума  је рођен у Сирачу 8. маја 1937. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Каријеру је започео малом улогом у филму Сан (1966) Пурише Ђорђевића, а потом игра и у водећим епизодним улогама. Најуспешнија остварења су му у комичним улогама неспретњаковића и губитника као у филму Радио Вихор зове Анђелију из 1979. године. На 12.-ом  Фестивалу филмског сценарија (Врњачка Бања, 15. - 20. август 1988. године; Организатор: Културни центар Врњачке Бање), Драго Чумић Чума добио је Специјалну награду града домаћина за допринос фестивалу - златни римски новчић, за улогу у филму „Браћа по матери“. Здравко Шотра је редитељ филмa „Браћа по матери “ а, поред њега, сценарио за овај филм написао је књижевник Јован Радуловић.