Салон библиотеке 11 април у 18. сати

О књизи говоре: ОГЊАН ТОПАЛОВИЋ, социолог и писац и МАРИЈА ПЕТКОВИЋ, историчарка

Текстови у књизи проистекли су из вишегодишњег рада на програму културе и синтезе просторних уметности овог аутора у Врњачкој Бањи. Они су разврстани у четири поглавља која се могу читати и као посебна целина.

Прво поглавље, Исходишта, посвећено је значајним ствраоцим а који су стварали у Врњачкој Бањи и били актери у обликовању њеног културног амбијента или су предано учествовали у програму културе ове средине. У том делу књиге је запис о Миодрагу Б.Протићу,најзначајнијем врњчанину, који је оставио неизбрисив траг у култури и уметничком стваралаштву Србије.Исто поглавље се бави делом архитекте и професора Михајла Митровића,затим; аторским профилом професора и најзначајнијег српског аутора меморијалних споменика, Богдана Бог-дановића,аутора споменикаи Спомен парка на Попини;делом архитекте Алексеја Бркића; вајара и академика Олге Јеврић; Вајарским симпозијумом и скулптурама Неизвесног, А.Шапошњикове,Матије Вуковића Бошка Руђинчанина,песника и дугогодишњег директора Културног центра,покретача и уредника часописа Замак културе и оснивача својеврсног центра културе под тим именом.

Друго поглавље, Сагледавање,представља креативни карактер и значај реализованих програ-ма и износи податке о стварању и деловању Замка културе, о програмима који су реализовани у овој установи и који данас само сећањима њених актера и једног броја учесника.То су пре свега Школа за ликовне таленте,Фестивал пејзажа,Центар за савремену графику,Уметничка збирка,Уметничка дела у јавном простору итд.

Треће поглавље,Иза огледала,бави се употребом културе и интерпретацијом њених садржаја и вредности.Записи у том делу књиге скрећу пажњу на епилог који је проистекао из потоњих дешавања.

Четврти део књиге је посвећен Промишљањима или стваралачким премисама овог аутора и других стваралаца.Ту су пре свега текстови о сликару Павлу Поповићу, који трага за сликом. Ау-тор књиге овде пише о потреби за интегрисањем креативне енергије младих у овом месту, али и о визуелним инцидентима у простору, о ететици портретисања и препознавању карактера, о вредностима просторног уређења итд.

Светски дан шале обележава се првог априла, али иако није озваничен, прослављају га у многим земљама. Тим поводом, постављена је изложба „Само се шалимо: комедија и сатира код Срба”, која обухвата нека од најзначајнијих драмских дела наше књижевности. Циљ комедије је да забави публику, а за разлику од драме у којој имамо сложене ликове, у комедији су ликови нешто једноставнији, те самом својом појавом забавни. Слично томе, сатира, која се сматра узвишеном комедијом, фокусира се на критику друштвених аномалија. Она осветљава друштвене појаве кроз оштрицу хумора, гротеске и ироније.

Изложбу можете посетити од 1. априла у салону библиотеке.

Аутор изложбе је Катарина Милановић.

Улаз је слободан.

Добро дошли!

Књига Математика сећања на потпуно другачији, оригиналан начин представља суштински, питагорејски пут стварања споменика на Попини, као јединственог архитектонског дела, аутора архитекте Богдана Богдановића. После четрдесет четири године открива скривене, загонетне мисли и поруке, кроз низ занимљивих математичких формула и нумеролошких комбинација.

Монографија, обогаћена бројним стручним анализама, архивским подацима и фотодокументацијом, нуди свеобухватан поглед на спомен парк са архитектонског, научног и конзерваторског аспекта.

Својом садржином и поруком подстиче и негује сећање на жртве фашистичког терора и четрдесет два борца која су своје животе изгубили током битке на Попини.

Уторак, 8. април у 18 часова

Снежана Радојичић, у путничком свету позната као Циклономад, од 2011. путује бициклом око света. До сада је прешла више од 120.000 километара на четири континента: Европи, Азији, Јужној и Северној Америци и неколико хиљада километара пешке.

Путовање је започела на бициклу старом 30 година, а од тада па до данас, преко 3000 ноћи је преспавала у шатору. Снежанино путовање постало је њен начин живота – номадски, око света.

Међу њеним највећим бициклистичким подвизима су прелазак Хималаја, прелазак пустиње Гоби, чилеанске Атакама пустиње, деветомесечна вожња на перуанским Андима и тако даље.

У више наврата, Снежана је препешачила дуге руте. Неке од њих су Камино де Сантијаго, чувени Салкантај трек преко Анда и кроз Амазонију, али и многе друге.

На јесен планира одлазак у Нови Зеланд, како би препешачила 3.000 километара дугу Те Араора руту, а затим би наставила даље бициклом кроз Аустралију. До сада је објавила више књига о својим путовањима по свету.

О својим, по свему изузетним путовањима, Снежана ће говорити 2. априла од 18 часова у салону наше библиотеке.