Народна библиотека „Др Душан Радић“ и Издавачка кућа КЛИО позивају вас на разговор о књизи Шошане Зубоф

ДОБА НАДЗОРНОГ КАПИТАЛИЗМА

говоре

проф. др Далибор Петровић, рецензент

Зоран Хамовић, главни уредник ИП Клио

четвртак, 23. јун, 19 сати

„Ради се о до сада најамбициознијем покушају да се створи шира слика и објасне последице дигитализације које данас, као појединци и грађани, осећамо на сопственој кожи“.

Џон Нотон, Обзрвер

Веома убедљиво ова књига говори о настанку потпуно новог облика капитализма, а то је „надзорни капитализам” који се је заснован на тековинама технолошке револуције где су подаци постали најскупља „роба”. Ауторка испитује утицај технолошког напретка како на економију и политику, тако и на психологију људи. Шошана Зубоф веома храбро проговара о злоупотреби података као машинерији за прављење новца, са једне стране, али и као о важном психолошком процесу, с друге стране, у којем је могуће не само ући у нечије мисли, већ их је могуће и трансформисати. Доба надзорног капитализма открива свет у ком корисници технологије више нису клијенти, него сировина за обраду у потпуно новом индустријском систему. Наоми Клајн за ову књигу каже да „свако треба да је прочита ради своје дигиталне самоодбране”.

У суботу 18. јуна са почетком у 1900 часова у нашој билиотеци гостује др Александар Раковић који ће говорити на тему о којој се ових дана много говорило, на тему односа СПЦ и МПЦ.

Александар Раковић (Београд, 1972) је дипломирао, магистрирао и докторирао историју на Филозофском факултету у Београду.

Магистарску тезу Југословенска јавност и Ирска револуција 1916-1923. одбранио је 10. јула 2007. на Катедри за историју Југославије. Докторску дисертацију Рокенрол у Југославији 1956-1968. Изазов социјалистичком друштву одбранио је 18. јануара 2011. такође на Катедри за историју Југославије.

Научни саветник је у Институту за новију историју Србије у Београду.

Предавач на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије, на курсевима Историја дипломатије Србије и Основи политичког система Србије.

Легендарни бубњар Борис Леинер (Азра, Вјештице, Хаустор...) биће гост наше Библиотеке у понедељак 30. маја од 19 часова. Том приликом он ће промовисати своју најновију књигу „Азрини свједоци“, а заједно са њим ће говорити и коауторка Јасминка Митрић. Иза себе већ има једну књигу која се бави његовом музичком каријером „Све био је ритам“. Борис Леинер је један од најпознатијих и најутицајних бубњара на овим просторима. Свој импресивни свирачки печат је оставио на читавом низу данас класичних рок албума, а нарочиту пажњу изазива његова сарадња са Бранимиром Штулићем. Ово је јединствена прилика за посетиоце наше Библиотеке да се уживо сретну са једним од најбитнијих протагониста новог таласа. То је уједно и наставак циклуса трибина “Рок И књижевност”, а улаз је слободан.

ПЕТАК, 27. МАЈ, ПОЧЕТАК У 18:00 ЧАСОВА

УЧЕСТВУЈУ: БРАНИСЛАВ СПАСОЈЕВИЋ - БАНЕ, ВОКАЛНИ СОЛИСТА И МУЗИЧАР И КРИСТИНА ВУЛЕТИЋ, ГЛУМИЦА

Издавачка кућа БИБЛИОФОНОТЕКА за свој мото има постулат који је у Врњачкој Бањи, лета 1987. године, изговорио и поставио протомајстор Богдан Богдановић, академик, архитекта, професор и писац, рекавши следеће: ,,Архитектура има своју литературу баш као што и литература има своју архитектуру, своју нечујну реч.” Тако ће убудуће у својим издањима БИБЛИОФОНОТЕКА посебно вредновати оно што је документарно, оно што је трајно, покушавајући да читаоцима бар на известан начин одгонетне тајну специфичне тежине постојања и стварања у различитим временима, правцима и жанровима. У том смислу, БИБЛИОФОНОТЕКА ће у својим издањима и едицијама објављивати прозу, поезију и публицистику али ће исто тако имати слуха и за документарну видео продукцију која у данашње време, овде и сада, све више добија на актуелности...

Збирка лирских записа ,,Опсесија” аутора Зорана Рајића је друга књига Издавачке куће БИБЛИОФОНОТЕКА. ,,Опсесија” је у себи сублимирала најаве и одјаве јутарњих, поподневних и ноћних програма које је аутор писао док је четврт века био радијски водитељ. Да, то је поезија виђена и постављена на сцену другачије од оне на коју смо навикли. Чак се у неким записима чини да је то поезија у и о поезији, па је као таква и документ о једном времену. Посебно су карактеристична стања кроз која је аутор пролазио између најаве и одјаве. Од трезвености и сурове реалности до опијености и лета испод радара. Од младалачких несташлука до бунтовника с разлогом. Од симфо-рока до панка и новог таласа. Од театра уживо и ефемерности стваралачких тренутака до блага сачуваних снимака и сећања. Од љубавника старе школе до модерног разбојника са стилом. Од моно до мелодраме. Једно је сигурно ови лирски записи никога неће оставити равнодушним. Тим пре што се и нама самима скоро све одвија и догађа између најаве и одјаве као у једном дану и даху, радио и тв емисији, програму компјутера и самом животу.

Тако тежак пртљаг аутор је за тај дуг пут спаковао у торбу поезије поигравајући се са (нео)надреализмом, дадаизмом, клокотризмом, слободним стихом, обгрљеном римом и, чини се највише, са самим собом. На неким од тих међужанровских граница и раскрсница, разоткривши од чега је створен, аутор је променио податке у својим путним исправама и заиста постао Мајстор Малих Форми, не само као псеудоним. Свако ће бар у неком од ових записа моћи да пронађе део себе јер у свакоме од нас постоје порозне нити као између Моцарта и Салијерија, доктора Џекила и мистер Хајда. Међутим, мало је ко од нас спреман да то призна себи, вешто кријући од свих других. Мајстор Малих Форми је то учинио јавно.

ОДЈАВА

(Уместо епитафа : Заблуда за лабуда):

Био сам лабуд.

Млад,

Јак,

Бео

И луд

И рибу сам ловиo

Мислећи сâм сам на језеру.

Био сам у заблуди.

Рибе су се и другим лабудовима показивале

И они су их ловили.

Сада сам

Бели јастук и душек

Од перја и паперја

Мек.

Не кликћем,

Не дајем од себе гласа.

Само шушкам,

Када ме пробуде уздаси

И када се на мене спусте

Од страсти задовољне

Жене пијаних аласа

Зоран Рајић