Најава догађаја

АСТРИД ЛИНДГРЕН - ПИПИ ТО САМ ЈА назив је изложбе посвећене књижевници која је творац незаборавне Пипи Дуге Чарапе.

Ове године навршило се 115 година од рођења и 20 година од смрти ове светски познате и признате списатељице.

Прошло је тачно 77 година од како је госпођа Линдгрен осмислила лик девојчице која једе палачинке кад год пожели и осим пегавог носића и обракчића, главна су јој карактеристика плетенице наранџасте попут шаргарепе које стоје водоравно као жицом везане.

Пипи је сан сваког детета, она је све оно што деца желе, храбра, неустрашива, самостална. Пипи је мала чаробница која може све, која кроз живот иде делећи лекције о правди и пријатељству. Деца следе Пипи на путу њених пустоловина јер је она бескрајно довитљива, шармантна и неодољива и опраштају јој сваку лаж, јер и њене лажи настају из добрих намерта и ради сјајне забаве.

Део изложбе су и дечји литерарни радови пристигли на конкурс "Мој један дан са Пипи".

Пипи је била сан и ауторкама изложбе: Мирјани Ђурашевић, Мирјани Миленковић и Тањи Спасић, које су се сјајно забављале припремајући је.

А ВИ слободно завирите у Вилекулу, забавно је, верујте!

Народна библиотека "Др Душан Радић" организује изложбу у част Његовог Величанства Душана Радовића поводом стогодишњице од његовог рођења.

Писац, песник, афористичар, новинар, уредник дечјих емисија на радију и телевизији, дечјих часописа и ТВ серија. Декламован, компонован, певан, цртан (најчешће на карикатурама).

Био је добар човек намргођеног лица, због чега су га пријатељи звали Тмуша. Неки су можда мислили да је тај натуштен човек рођени намћор, а он је имао ретку способност да своју натуштеност и намћорлук, своје јутарње и вечерње мрзовоље, свој урођени намћорлук претвори у чисту радост. За друге. Учио је друге и децу и одрасле да се смеју и буду ведри. Смејао се и он. Понекада. "А тада би осмех пролепшавао песника. Његово лице постало би пријатно. Ниједне мргодице на лицу. Осмехнутост је прелазила на сабеседника. Јер он је своје госте служио осмехом, као што их други служе чајем, чајним пецивом и слаткишима" - причао је и писао о Душку Бранко В. Радичевић.

Ово је излоба Поштованом Душку, од нас поштоване деце, који смо одрастали уз његову поезију дивећи се илустрацијама Душана Петричића.

Ауторке изложбе: Мирјана Ђурашевић, Тања Спасић и Мирјана Миленковић

Велико хвала Душку што нас је научио да нема краја:

"Крајеви се потроше, почеци увек трају.

Почетак - ето шта је на крају!"

Народна библиотека "Др Душан Радић" организује изложбу посвећену академику Драгославу Михаиловићу, поводом 92. рођендана, јер је Он највећи живи писац у нашој земљи, који је успео да стекне поштовање стручне јавности и наклоност публике свих генерација.

Аутору култних књига "Кад су цветале тикве", "Петријин венац", "Чизмаши"... је робијање у најстрашнијем југословенском казамату, на Голом отоку, постало доминантна тема његовог живота.

Драгослав Михаиловић је живео историју своје земље, зато је свака његова година јубилеј за нашу књижевност.

Народна библиотека „Др Душан Радић“ организујe стручни скуп о делу Миодрага Б.Протића. И овај скуп је прилог обележавању сто година од његовог рођења.

Петак 11. новембар у 10 часова

Учествују:

1. Проф. др Јерко Денегри, Музеј савремене уметности, Филозофски факултет Бгд

2. Светлана Митић, музејски саветник, Музеј савремене уметности

3. Сузана Новчић, музејски саветник, Народни музеј Краљево

4. Проф. Драгиша Обрадовић, академски вајар

5. Огњан Топаловић, социолог

6. Марија Петковић, виши дипломирани библиотекар

У Галерији Народне библиотеке "Др Душан Радић" од 3. до 25. новембра бићете у прилици да посетите изложбу "Силазак у подземље" владике Западно-америчког Максима и о. Стаматиса Склириса. Изложба представља омаж Фјодору Михајловичу Достојевском.

На изложби су представљени радови Еп. Максима, као и три платна о. Стаматиса Склириса. Једни делују емотивно, други романтично, трећи мрачно. Неки потичу директно из иконографске традиције, други промовишу нова решења и теже „ажурирању” традиције, заобилазећи строгу иконографску линију. Поједина платна описују призоре из романа Достојевског, а друга нам доносе портрете његових разноликих јунака, док неки, они егзистенцијалнији, продиру у лавиринтске путеве психичког света; коначно, поједина платна се крећу у духовном домену пројектујући духовне знакове и поруке које емитује дело великог аутора.

Улаз је слободан!