Вести

Абдулах Сидран (Бињежево код Хаџића, Босна и Херцеговина,  2. октобар 1944. - Сарајево, Босна и Херцеговина, 23. март 2024.) био је југословенски и босанскохерцеговачки књижевник и филмски сценариста. Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио је у Сарајеву. Уређивао је омладинске листове и часописе, предавачке трибине итд. Био је члан Савеза комуниста Југославије до 1969. године, када је искључен због хумореске једног аутора коју је објавио у студентским новинама Наши дани. Након тога се запослио у Заводу за издавање уџбеника. На XIII Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи (29. 7. - 3. 8. 1989. године) Абдулах Сидран је добио Прву награду за сценарио филма Кудуз, који је режирао Адемир Кеновић. Глумица Снежана Богдановић је на овом XIII Фестивалу филмског сценарија награђена златним римским новчићем за главну улогу Бадеме у филму Кудуз.

Вида Огњеновић (Дубочке, код Никшића, Краљевина Југославија, 14. август 1941.) српска је књижевница, преводилац, редитељка и дипломата. Одрасла је и школовала се у Србији. Основну школу завршила је у Врбасу, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду 1963. и на Одсеку за режију београдске Академије за позориште, филм и телевизију 1965. Постдипломске студије је започела у Паризу на Сорбони а магистарски рад из теорије и праксе одбранила је на Универзитету у Минесоти, САД 1972. године. Од 1974. до 1979. радила је као асистент на ФДУ у Београду. За директора Драме Народног позоришта у Београду изабрана је 1977. године а по истеку четворогодишњег мандата, остала је на ангажману као стални редитељ. Као професор по позиву, предавала је на универзитетима у Лос Анђелесу (UCLА), Чикагу (UIC) од 1981-1982, а у оквиру предавачких турнеја, обишла је у неколико махова, као гост предавач, све веће универзитете САД (1985, 1991, 1997. и 1999.). Редовни је професор Академије уметности у Новом Саду и има звање емеритус професора на Академији лепих уметности и мултимедија у Београду, где је такође и саветник декана. Њен редитељски опус чини близу стотину позоришних, као и велики број телевизијских и радио режија, од којих многе по сопственим текстовима. Написала је велики број драма, које су доживеле више поставки и бројна извођења а објављене су у различитим издањима. Као редитељ гостовала је у многим позориштима широм бивше Југославије (Црна Гора, Словенија, Хрватска) а радила је и изван наше земље

Мирослав Арсић (Пожаревац, 1942.) српски је академски сликар и графичар. Рођен је у Пожаревцу 1942. године, где се и школовао. По завршетку осмогодишње школе уписао је Техничку школу и по завршетку треће године, 1962. године уписао се на студије сликарства на Академији ликовних уметности у Београду. Сликарство је студирао код професора Лазара Возаревића и Љубице Сокић. Године 1967. дипломирао је на одсеку сликарство у класи Љубице Сокић. Уз редовне студије сликарства факултативно је студирао и мозаик код професора Б. Продановић и графику код професора М. Крсмановића. Постдипломске студије уписао је 1976. године на графичком одсеку Факултета ликовних уметности и завршава их 1978. године код професора Бошка Карановића. Од 1976. до 1980. године радио је као асистент за предмет Графика на Академији уметности у Новом Саду. Од 1980. године радио је као стручни сарадник у Народном музеју у Пожаревцу. Члан је од 1968. године УЛУС-а, а од 1973. године члан графичке секције истог удружења.

Дара Џокић (Београд, ФНРЈ, 20. децембар 1955.) српска је позоришна, филмска и телевизијска глумица. Основну школу и гимназију завршила је у Београду, на Звездари, након чега је уписала Факултет драмских уметности. Дипломирала је у класи професора Миње Дедића, на класи са Браниславом Лечићем и Даницом Максимовић. Прву улогу добила је у позоришту Атеље 212. чији члан постаје 1980. године. Играла је и на сценама Београдског драмског позоришта, Народног позоришта у Београду и Звездара театра. Била је учесник фестивала у Будви, Суботици и Сплиту. Глумила је у великом броју филмова и серија и добитница је бројних награда. Удовица је новинара Богдана Тирнанића, са којим има кћерку Јовану. Битне улоге: Радио Милева - Цвета, Тајне винове лозе - Миртеа, Погрешан човек - Милена Црнковић, У затвору - начелница Вида Настасијевић, Војна академија - Рисова мајка, Камионџије д.о.о. - Дуда и друге.

У склопу посете Врњачкој Бањи, где је заједно са повереницом за заштиту равноправности, Бранкицом Јанковић, свечано отворио изложбу „Права жена у културном наслеђу Србије“, амбасадор Велике Британије у Србији, његова екселeнција господин Едвард Фергусон посетио је и нашу библиотеку.