Бранислав „Брана“ Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933. - Београд, 14. април 2011.) је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Своју каријеру је започео новинарско-уредничком фазом. Био је дугогодишњи уредник ,,Јежа"“, као и у листу за децу „Мали јеж“ и рубрике за културу у листу ,,Дуга". Објављивао је колумне у разним листовима и часописима, међу којима су ,,НИН“, ,,Политика" и ,,Печат". У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу Босоноги и небо, а нешто касније и прву збирку афоризама Пиши као што ћутиш. На књижевну сцену је ступио под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Током своје каријере, дуге безмало пола века, објавио је тридесетак књига за децу, романа, прича, телевизијских драма, збирки песама и афоризама… Највише издања имао је његов Дневник једног... Добитник је награде „Змајевих дечјих игара“ за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1987. године, те награда Златни беочуг за животно дело (Београд, 2010), Златни кључић града Смедерева за књижевност за децу, Златни крст Цара Лазара за песништво (Грачаница, 2010), Мајсторско писмо Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ (Врање, 2011). Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он је узимао стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступао је анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе.

Поред његове књижевне каријере истиче се и Црнчевићево политичко ангажовање. Бранислав „Брана“ Црнчевић је 1990. године изабран за председника Матице исељеника Србије. Био је члан СДС-а и заговорник невиности Радована Караџића пред Хашким Трибуналом. По одласку Војислава Шешеља у Хаг учлањује се у СРС, али након поделе међу радикалима на две политичке опције одлази у СНС и сматра се једним од оснивача те странке. Брана Црнчевић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године и добитник Ордена Његоша првог реда. Преминуо је 14. априла 2011. године у Београду, после дуге и тешке болести. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Скупштина Београда је одлучила да једна улица на општини Врачар добије назив по књижевнику Брани Црнчевићу. Одлуком Скупштине Града Суботице, афористичар и књижевник Брана Црнчевић добио је улицу у том војвођанском граду.

Библиографија: Босоноги и небо (1963), Ципелице од крокодилске коже (1963), Њен први чај (1963), Девојка са три оца (1965), Кафаница, судница, лудница (дело извођено и као представа у Атељеу 212, 1965), Пиши као што ћутиш (1965), Дунаво (1968), Занати (1967-1971), Капетан и лула (1971), Дневник једног... (1971, 1981, 1989, 2006.), Пета страна света (1978), Сибири (1982), Емигрант и игра (1982), Мрав добра срца (1984), Снови без тумачења (1985), Српска посла (1990, 2006), Српска и хрватска посла (1992, 2006), Гласник (1994), Црни ђаво, црвени реп (1997, I-II, 2001, III), Песме (2001), Заштитница уметности и друге приповетке (2003), Земља надимака (2005), Књига задушница (2006), Обећани свет (2006), Седам мокрих мајица и други записи (2007), Има да нас нема (2008), Чувари пепела (2009), Шта има (2010), Пиши као што ћутиш (измењено, допуњено и проширено издање, 2010), Црни ђаво, црвени реп (I-II, 2011), Заштитница уметности и друге приповетке (2011), Трособна самица / Трёхкомнатная одиночка, драма (2012). Одабрани афоризми: ,,Ако су сви изузев мене мој народ, мој јадни народ нема никога осим мене. Тешко је бити Србин, али касно. Сви смо ми деца дезертера из 1389. године. Песник је одговоран само за оно што није рекао. Осећам да би они жртвовали мој живот за своја убеђења. Пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили све. Склоните се, долази будућност. Ко је имао прилику да погине нека не кука што је остао жив. Отаџбина никада није толико у опасности колико је спасавају. Наши преци живели су веома бедно, а према најновијим подацима неки уопште нису ни живели.“

Филмографија: Ципелице од крокодилске коже (1963), Сто за четворо (ТВ филм, 1964), Пета страна света (ТВ филм, 1965), Девојка са три оца (ТВ филм, 1965), Сремски шерети (Документарни филм, 1966), Њен први чај (ТВ филм, 1966), Посета младе даме (ТВ филм, 1966), Једно туце жена (ТВ филм, 1967), Занати (ТВ серија, 1968), Тројица против свих... а жена четврта (ТВ филм, 1968), Тројица против свих (ТВ филм, 1968), Пријатељство, занат најстарији (ТВ филм, 1968), Педикирка (ТВ филм, 1968), Патриота и син А.Д. (ТВ филм, 1968), Љубав на телефону (ТВ филм, 1968), Дан одмора једног говорника (ТВ филм, 1968), Иду дани (ТВ, 1970), Операција 30 слова (ТВ серија, 1971), Дунаво (ТВ, 1981), Грешка (писац, 1986), Смешне и друге приче (ТВ серија, 1986, писац прве епизоде), Случај Хармс (филм, 1987, писац), Посета младе даме (ТВ филм, 2002).

Текстови и аранжмани: Војислав Костић - Циганске баладе ‎(албум, ПГП – РТБ, ЛП, 1968), Иду дани, иду дани... (ЕСК, 1969), Птица, Бисера Велетанлић - Бисера (ПГП - РТБ, 1975), Праштање, Корни Група - Мирис / Праштање ‎(сингл, ПГП - РТБ, 1975), Даљине, Корнелије - Између светлости и таме (албум, ПГП - РТБ, 1978), Кишни блуз Бранко Коцкица - Путно Позориштанце ,,Пуж" (ПГП - РТБ, 1980), Војислав Воки Костић - Ретроспекција ‎(ЦД, комп, ПГП - РТС, 1996), Успаванка, Бранко Милићевић Коцкица - Све нај, нај ‎(ЦД, комп, ПГП - РТС, 1999), Корни Група - Не тако обичан живот (И после тридесет година, ПГП - РТС, 2005).