... Мома воли маму, Миша и Мима, Мома и Нина, Ема и Раша .... Миш Јаша... то су наша сећања на Буквар - Моју прву књигу. Некада су букваре писали најзначајнији људи српске културе, попут Вука Караџића и Захарија Орфелина.

У другој половини 20. века описмењавали смо се уз Бранислава Јанковића, Бранка Вељковића, Миту Митића, Вука Милатовића, Анастасију Ивковић, Десанку Стојић-Јањушевић, Владимира Миларића, Смиљку Васић, Божидара Тимотијевића... чији су буквари имали десетак и виша издања.

Када је све почело и зашто Б У К В А Р?

Народна библиотека ,,Др Душан Радић" вас позива да посетите изложбу и видите неке веома ретке примерке, а можда и да пронађете буквар свог детињства...

Ова изложба требало би да побуди код посетилаца одређену емоционалну димензију, јер се сви са радошћу сећамо својих првих буквара. Многи су их сачували као што се чувају прве ципелице или први зубић, да нас са носталгијом подсети на детињство, на време када смо били ушушкани и безбрижни.

Део изложбе су и читанке за први и други разред основних школа, као напреднији степен писмености. Када се савладају слова, прелазило се на читање дужих текстова.

Изложба је отворена од 8. септембра (Међународни дан писмености) до 30. септембра.

Добро дошли!

Музејска збирка Народног универзитета Трстеник вам представља Пројекат „Трстеничка словарица“, који је подржало Министарство културе Републике Србије.

,,Трстеничка словарица" представља изложбу и интерактивну публикацију богате баштине трстеничког краја. Кроз 30 слова азбуке, ученицима и предшколцима је, на илустративан и забаван начин, представљена историја трстеничког краја, а наставницима, учитељима и професорима дата корисна публикација коју могу да користе у оквиру својих наставних програма и ваннаставних активности. Публикација „Трстеничка словарица“ путем појмова, предмета, споменика, значајних личности од А до Ш уз помоћ ребуса, укрштених речи, налепница, цртежа предвиђених за бојење, повезивања тачака до добијања одређеног облика и слично ... најмлађима приближава историју краја у коме живе али и омогућава да на часовима у школи или код куће са родитељима на занимљив начин науче нешто ново. На интерактиван начин, кроз 50 игара, деца могу да науче о прошлости и историји краја из кога потичу, од праисторије до модерног доба.

Пројекат „Трстеничка словарица“је рализован кроз игру „На слово, на слово ...“ тако што су запослени у Музејској збирци уз помоћ друштвених мрежа постављали по једно слово азбуке у планираним интервалима (уторак, петак), 15 недеља за редом, и позивали грађанство да на то задато слово дају асоцијације на трстенички крај. На тај начин пројекат је подстакао чланове локалне заједнице да учествују у одабиру термина који су се нашли у публикацији. Када је игра „На слово, на слово …“ завршена, започет је избор појмова.

Мада је пројекат локалног карактера, сви одабрани појмови, имена, личности, догађали, предмети, представљени помоћу слова азбуке, од А до Ш, имају национални карактер и велику важност за националну историју, дакле превазилазе локална обележја.

Изложба је отворена 8. септембра, на Међународни дан писмености и трајаће до краја септембра.

Добро дошли!

Зоран Аврамовић рођен је 1949. године у Сталаћу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду (на Одељењу за социологију), а докторирао на Филолошком факултету у Београду са докторском дисертацијом под називом Политичка мисао Милоша Црњанског и његово књижевно стваралаштво.

Радио је као гимназијски наставник социологије, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка Србије, као научни саветник, као професор на предметима Социологија културе, образовања и медија. Био је заменик министра за високо и више образовање у Влади Републике Србије, државни секретар у Министарству културе и информисања, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања.

О књизи ће говорити аутор.

Књугу је објавила ИК Мали Немо, Панчево.

Салон библиотеке, уторак, 9. септембар у 19⁰⁰.

Фото: Медија центар

Три аудио-снимка послата су једном писцу да их само прекуца и том трогласју дâ наслов који сам одабере. Писац је Енес Халиловић, а насловна реч бекос, изговорена у Херодотовом миту као прва и исконска, у овом роману постаје оно што три приповедача очајнички траже – утеха, ослонац, смисао.
Први глас припада психијатру Пилорети, који се враћа на Пештерску висораван да сахрани оца и суочи се с тишином празне куће, мутним сећањима и друштвом које се неповратно распало. Други је глас Лемеза, који психијатру Мартину прича свој живот и додирује срж најдубљих тајни балканских криминалних кланова. Трећи глас је Мартинов – исповест о вези с Лемезовом сестром и сумњи да можда дели с њом више него што би смео.
Кроз ову полифонијску нарацију, у коју Халиловић утискује и фрагменте песама, прича, новинских извештаја, судских докумената и мемоара – не као украс, већ као симптом говора који више не верује самом себи – назире се портрет једног разореног поднебља где су личне и колективне трауме неразмрсиво испреплетане.

О књизи говори аутор.

Салон билиотеке, петак 5. септембар у 19⁰⁰