Најава догађаја

У понедељак 27. маја гост врњачке библиотеке од 19 часова биће Ненад Марић познатији као Краљ Чачка. Након вишегодишњег циклуса трибина „Књижевност и рокенрол“, гостовањем познатог кантаутора започињемо нови циклус трибина „Поетика рокенрола“. Управо је због специфичне поетике и појаве за првог госта одабран Краљ Чачка који је на овдашњу музичку сцену донео један посебан и другачији стилски израз. Кантауторски рад Ненада Марића сеже две деценије уназад, а дискографски је активан тачно десет година. Крајем деведесетих са успехом се бавио нискобуџетним кратким филмом, а дипломирао је сликарство. Аутор је и две збирке поезије, као и два албума које је рализовао са својим пратећим бендом у коме свира и његов рођени брат. Модератор ће бити Мирослав Сташић.

Нермин Душтинац је специјалиста анестезиологије са реаниматологијом, дипломирани хомеопата енеглеске и немачке школе. Говориће о хомеопатији, уметности и науци лечења. О болести, упознавању себе, утицају унутрашњег на спољашње и обрнуто, осећањима, животним радостима, кризним ситуацијама ...

Субота 25. мај у 19.00

У понедељак 20. маја са почетком у 19 часова, гост Салона врњачке библиотеке ће бити о. Дарко Ристов Ђого који ће говорити на тему "Српски идентитет данас: Чему нас је научио 20. вијек?"

Протојереј-ставрофор Дарко Ристов Ђого је редовни професор на Православном богословском факултету у Фочи и савремени српски богослов.

Улаз је слободан.

Добро нам дошли!

У суботу 18. маја у нашој билиотеци гостује др Александар Раковић, српски историчар и професор, доктор историјских наука и научни саветник Института за новију историју Србије. Предаје на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије, на курсевима Историја дипломатије Србије и Основи политичког система Србије.

Др Александар Раковић говориће на тему Срби и српске интерације у 21. веку.

Почетак у 18.00

Данас имамо антистрес бојанке за одрасле (углавном их обожава женска популација), а некада су наше маме, баке, нане, стрине, ујне и остала женска родбина користиле сваки слободан тренутак за ручни рад. Када је средином прошлог века у моду ушао чувени Вилеров гоблен у њега су се заљубиле и домаћице, службенице, раднице, учитељице,... углавном градске госпође. Сеоске жене су још увек труковале куварице и везле столњаке и постељину пуним везом. Оне су увек биле практичније, није се имало времена за хобије. Тек касније су се окушале у гобленима, углавном штампаним. Били су мање захтевни, за њихов рад је требало мање времена. Гоблен је постао културолошки феномен, хоби и уметност,

Погледајте зидове у свом дому, можда их красе њихових руку дела.

Негде у исто време појавили су се у новинарницама и љубавни викенд романи. Свешчице од неких педесетак страна, на лошем папиру, штампани у 2 ступца. Заводљивих корица. Тако је Југословенка, изједначена у правима и обавезама са Југословенима, добила и штиво за разоноду. Ако нађе времена између обавеза на државном послу, куће, деце, ручног рада. Зато су се ти романи читали у превозу, у чекаоницама, о празницима и врло често на радном месту. У фиоци радног стола између вирмана, отпремница, фактура и остале озбиљне документације крио се и љубић, херц роман. И ишао је из руке у руку из фиоке у фиоку. То је био њихов излазак на друштвене мреже.

Зато вас позивамо да посетите нашу изложбу и уживате, као што смо ми уживали припремајући је.

Добро дошли!