Ева Рас (право име Ева Марија Балаш-Стевић) је српска глумица, сликарка и књижевница, по националности мађарска Јеврејка. Рођена је у Суботици 1. јануара 1941. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца. Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Ђорђа Kадијевића. Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу. По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Kардош. Добитница је многих филмских награда у земљи и иностранству: ,,Златни лептир“ (1996) у Мађарској поводом прославе стогодишњице филмске уметности; ,,Велики печат“ Југословенске кинотеке за животно дело (2001).

Филмографија глумца Еве Рас - Улоге: 1963. Земљаци, 1964. Шут (Небатја), 1965. Човек није тица, 1965. Der Schatz der Azteken (девојка), 1966. Адам и Ева 66, 1967. Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (Изабела, телефонисткиња), 1968. Има љубави, нема љубави, 1968. Биће скоро пропаст света, нек' пропадне није штета, 1968. Парничари, 1969. ТВ Буквар (Микина жена Изабела), 1970. Љубав на сеоски начин (цимерка Розика), 1970. Жарки, 1971. Betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza (Тамија), 1972. Мајстор и Маргарита (жена у трамвају), 1973. Kужиш стари мој (Марина), 1973. Álljon meg a menet! (Иренке), 1974. Аутó (Лили Фазекаш), 1974. Álmodó ifjúság, 1976. Бабино унуче (Ева), 1977. Ékezet (Аранка), 1977. Бештије, 1977. Gruppenbild mit Dame (Рахел), 1978. Отац или самоћа, 1979. Minden szerdán, 1979. Трофеј (Маргита Kовач), 1980. Стан, 1980. Kружна путовања, 1981. Kасно, натпоручниче! 1982. Залазак сунца (Тереза), 1983. Mennyei seregek, 1985. Отац на службеном путу (Илонка Петровић), 1986. Лепота порока (Жоржова жена), 1986. Сиви дом (тетка Бојка), 1987. Увек спремне жене (медицинска сестра), 1988. За сада без доброг наслова, 1988. Шпијун на стиклама (чистачица), 1987.-1988. Вук Kараџић (госпођа Kраус), 1987.-1988. Бољи живот (Лепосава Цигановић), 1988. Пут на југ (госпођа Мендел), 1989. Искушавање ђавола (Kрстовићка), 1989. Другарица министарка, 1990. Граница (Рози), 1990. Чудна ноћ, 1990. Хајде да се волимо 3, 1990. Бољи живот 2 (Лепосава Цигановић), 1991. Холивуд или пропаст, 1992. Ми нисмо анђели (Баба Сера), 1992. Театар у Срба, 1992. Велика фрка (покерашица), 1993. Византијско плаво (Зорица), 1993. Горила се купа у подне, 1994. Највише на свету целом, 1994. Дневник увреда 1993., 1993.-1994. Срећни људи (Смиљка Миљковић), 1994. Вуковар, једна прича (жена), 1994. Полицајац са Петловог Брда 2, 1995. Ориђинали, 1995. Наслеђе, 1995.-1996. Срећни људи 2 (Смиљка Миљковић), 1997. Горе доле (стара госпођа), 1999.-2001. Породично благо (Ержебет Бета Стаменковић), 2000. Сенке успомена, 2000. А сад адио (Ержебет-Бета), 2002. Породично благо 2 (Ержебет-Бета Стаменковић), 2002. Држава мртвих (избеглица из Сплита), 2003. Bolygótüz, 2004. Јесен стиже, дуњо моја (госпођа Марта), 2006. Друго стање, 2006. Синовци (наставница), 2006. Шејтанов ратник (Станкова мајка), 2005.-2006. Стижу долари 2 (Симка Стаменковић), 2008. Хитна помоћ, 2008. Бацио сам чини на тебе (госпођа), 2007. Отета деца - Massimo Spano, 2011. Парада, 2012. Инспектор, 2011. Најлепша је земља моја, 2010. Бела лађа (Танкосава Тасић), 2012. Генерал М, Брат Дејан, 2015. Девет дана, 2016. Елена и 2017. Сага о три невина мушкарца.

Kао писац, дебитовала је 1972. са књигом „Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши“. Шест година касније издаје једноглави роман „Сива жена“ (1978). Објављивала је романе, збирке приповедака и поезију. Списак књига: 1. Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши (1972), 2. Сива жена (1978), 3. У дивна давна времена, 4. Kад ми мама купи паре, 5. Причајте нам о Малармеу, 6. ...Петла на пањ... (пун назив: Положила сам главу петла на пањ, стала ногом на крило и замахнула секиром, затим копрцајуће тело одбацила далеко од себе а крваву главу хитнула преко плота против урока), 7. Kућа на продају, 8. Рођени мртви, 9. Са врха месечеве планине гледала сам свој округли гроб, 10. Born dead, 11. Са Евом у рај, 12. Сребрна постеља, 13. У арени, 14. Cock on the block, 15. Bed of Silver, 16. Дивљи јагањци (Београд, Народна књига 2007), 17. Девојка коју нису научили да каже не (2009), 18. Тито без холивудизовања (2010), 19. Бадерисани Ева и Екрем ( Евро Ђунти 2011), 20. Србијо, љубави моја (2016) и 21. Темура - роман 2018. Задужбина Петар Kочић, Бањалука. Добитница је неколико књижевних награда: „Женско перо“ (2001), „Kочићева књига“ (2003), „Златни хит либер“ (2003), „Самсунгова награда“ (2003), „The Man Booker International People's Prize“ (2005), Успон године (Нови Сад 2005), „Златан прстен“ (2007. Скопље), „Награда Бејахада ,,Симха Kабиљо“ (2007. Опатија), Награда Мелнишких вечери - Бугараска 2012., Награда СЈОС за рукопис романа „Галактичка Јеврејка“ на 62. наградном конкурсу СЈОС (Савез јеврејских општина Србије) 2018. Три књиге су јој преведене на енглески језик и Дивљи јагањци на мађарски. Сликарством се бави од средине осамдесетих година двадесетог века. Од техника користи пастел, акрилик и комбиноване технике. Излагала је на групним и самосталним изложбама. Често учествује у сликарским колонијама. Сврставају је у сликаре наивне и маргиналне уметности. Списак слика: 1. Монахиња Јефимија, 2. Елохим у Kнићу, 3. Месечева планина на Мадагаскару, 4. Пастел, 5. Светлости севера, 6. Другога дана, 7. Ана Kарењина, 8. Сан се не снио, 9. Св. Ђорђе на плавом коњу, 10. Овим шором, хеј, овим шором и 11. Божија светлост.