Вести

Новак Килибарда (Бањани, Никшић, Краљевина Југославија, 7. јануар 1934. - Подгорица, Црна Гора, 23. мај 2023.) био је црногорски политичар и књижевник, историчар књижевности и универзитетски професор. Био је у Савезу комуниста Југославије (1954-1971). Био је председник Народне странке (1990-2000) која се залагала за интегрални српски програм. Обављао је функцију потпредседника Владе Црне Горе (1998-2000). Био је члан Народне слоге Црне Горе (2000-2006). Дипломирао је и докторирао књижевност на Универзитету у Београду. Предавао је у Вишеградској гимназији и на Педагошкој академији у Никшићу, а универзитетску каријеру остварио је као професор на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе. Предавао је на Универзитету Доња Горица, а предавао је и на Факултету за црногорски језик и књижевност на Цетињу. Гостовао је као предавач на више универзитета у Европи и учествовао на већем броју научних симпозијума у својој држави и иностранству. Из научне области којом се бавио објавио је велики број књига. Главни предмет Килибардиног опуса била је историја усмене књижевности. Радови су му превођени на енглески, немачки, француски, украјински, бугарски, руски, пољски, албански и турски језик. Био је први председник Сената Дукљанске академије наука и уметности.

Гост 66. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Срђа Анђелић, сценариста, редитељ и писац.

Сценаристички и редитељски опус Срђе Анђелића, представљање књиге за децу нашег госта, „Ева и њен Рокси“, најзначајнији филмови рађени по књижевним делима, нека су од тема емисије коју можете погледати у недељу 12. маја 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Зоран Рајић, аутор документарног серијала ,,Библиофонотека“, објавио је нову - четврту књигу лирике ,,Композиција“. У Композицији аутор је експериментисао са разним правцима од неонадреализма, преко постмодернизма, дадаизма, клокотризма и сигнализма, па све до оне најтананије стражиловске линије у нашој поезији. Надасве му је било исцрпљујуће али и занимљиво то пропутовање кроз различите медије: од аудио касета и студијских трака, па преко радијског етра и кроз дигитализацију за YouTube-канал, ево стигао је на станицу, на којој је као из дугих вагона воза све то из оностраних светова изашло у овострано и алхемијски се претворило у своју алотропску модификацију - исписаних речи и синтагми у овој књизи. После толико година бављења разним пословима у световима културе и информисања, искристалисало се да аутор скромно, припада једном списатељском току, било да су то приче или лирски записи, а то је онај када вам пише о нечем што је његово лично искуство, што му се догодило, што је доживео, пропустио кроз властити хабитус и преживео. Отуда је најбоље када аутор уради све сам. За своју пропаст самом себи је одговоран и само себе може да криви а ако му се пак посрећи, за евентуални успех сам је заслужан. Поготово што сада има још толико времена да живот само може да промишља али не и да га баш живи онако како би хтео. Ваљда му је најдраже у свему што је ову лирику успео да објави пре него што га неки усуд не претекне, овако никоме ништа не дугује. Једино себи можда још понешто мало прозних записа. Наиме, све што је аутор написао заправо је писао у сликама, односно како је видео тада то што му се догађало и како сада, одавде гледа то што је онда било јер све што је у овој Композицији сабрано и сакупљено - стварно се десило... Стварни су и ликови и догађаји, они постоје и сада, артисти и модели су живи, нажалост неких више нема и наравно не могу да буду наведена сва имена... Аутор још увек дубоко верује да је све у љубави. Она је испред и иза свега, баш као и Композиција у коју некада уђемо а некада не... Понекад је јасно чујемо и видимо а понекад само наслутимо и ослушнемо али је свакако штета ако је пропустимо.

Добрила Ћирковић (Александровац, ФНРЈ, 1. октобар 1948.) српска је позоришна и филмска глумица, стална је чланица драмског ансамбла Народног позоришта у Београду. Битнe улоге: Видеотека - комшиница, Мајстори, мајстори - Добрила, У име народа - Тодорова секретарица, Смрт господина Голуже - трудница, Лепота порока - Косана. У филму Лепота порока редитеља Живка Николића, изговорила је једну од најпопуларнијих реплика југословенске кинематографије, у сцени са Петром Божовићем, рекавши - Јао, да ме сада види моја мила мајка!

Гост 65. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Горан Гоцић, прослављени српски писац, преводилац, филмски аутор и академски професор.

Представљање култних студија нашег госта, „Енди Ворхол и стратегије попа“, „Емир Кустурица: култ маргине“, као и белетристичког опуса Горана Гоцића са акцентом на роман „Таи“, који је по бројним књижевним критичарима обележио претходну деценију у српској књижевности, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 28. априла 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!